"Један, два, три четири одсто, мислимо да можемо то да урадимо", објаснио је Вучић. Према његовим речима, остаје да се то види, у Влади ће доносити тачну оцену и процену и мисли да је добро да се то уради заједно с ММФ-ом и Фискалним саветом, да не би угрозили све оно што смо до сада постигли.
Послодавци у Србији већ неколико година траже смањење пореза и доприноса на зараде, као и укидање опорезивања минималне плате. Међутим, економска рачуница никако се није поклапала с могућношћу да држава смањи порез и допринос на зараду па је све остало да жељама газда и немогућности државе. Сада је, очигледно, српска економија боља него претходних година па се самим тим појавила и могућност да се неколико процената смање порези и доприноси на зараде. Но, чак и да се то заиста у наредном периоду догоди, велико је питање да ли би то аутоматски донело веће плате радницима.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић такву најаву оцењује као добру вест, додајући да су и претходне владе, па чак и сам премијер Вучић, раније то најављивале.
"Раније су најављивана и спомињана и већа смањења, али и најмање смањење иде у корист ефикасности привреде и могућности повећања зарада", рекао је Атанацковић и додао да се од њих очекује и да повећају минималац, а ништа се не олакшавам према томе, треба поздравити сваку најаву те врсте.
Овога пута чак и члан Фискалног савета Никола Алтипармаков не одбацује идеју о смањењу пореза и доприноса на зараде, објашњавају да извешење буџета у прва четири месеца ове године показује да ће буџетски дефицит бити знатно мањи него што је планирано па због тога можда и постоји простор да се ти намети заиста и смање. Он, ипак, наглашава да се о томе може разговарати на јесен, када се буде правио буyет за наредну годину.
Када је прошле године најављивана могућност да се у овој години смање порези и доприноси на зараде, Фискални савет Србије је објашњавао да ће се евентуални буyетски простор за разматрање таквог предлога створити тек када се буџетски дефицит смањи испод законски прописаног нивоа од један одсто БДП-а, што прошле године још није био случај.
Ваља истаћи да се у Србији плаћају порези и доприноси по запосленом од 65 одсто, што је највише у Европи. Чак се и, за разлику од већине европских земаља, код нас опорезује и минимална зарада, што многим послодавцима служи као главни аргумент зашто је српски минималац међу најмањима, не само у региону него и у Европи. И на топли оброк плаћају се порези и доприноси, иако је то социјална категорија, што, опет, доприноси томе да га газде радницима не дају, правдајући се да је „скуп” када се на њега урачуна оно што иде држави.
Пошто до 15. септембра синдикати, послодавци и држава треба да се договоре о евентуалном повећању минималне плате, до тада би ваљало знати да ли ће доћи до смањења пореза и доприноса на зараде или не. Уколико држава заиста, па чак и неколико процената, смањи дажбине на зараде, нема ниједног разлога да се минималац за следећу годину не повећа. Сада је минимална зарада 22.620 динара, а по подацима Републичког завода за статистику, прима је између 300.000 и 350.000 запослених.
Још је велика непознаница на који начин ће се смањити укупно оптерећење зарада. Помиње се могућност смањења свих стопа, али и увођења прогресивног пореза, што значи да би веће плате више трпеле. Такође, помиње се и опција да се минималац ослободи свих намета. С друге стране, послодавци су сложни у оцени да би смањење пореза и доприноса повећало инвестиције и донекле и зараде, али нису спремни да тврде да би то аутоматски донело веће плате и дебље радничке новчанике. Јер, послодавци сада – а чиниће то и уколико се порези смање – гледају колико их радник бруто кошта, док радник рачуна само оно што је примио.
Љ. Малешевић
