према данашњим подацима Рпубличког завода за статистику.
На кварталном нивоу стопа незапослености је смањена за 0,8 процентних поена.
Код мушког становништва та стопа је износила у посматраном тромесечју 13 процената, а код женског 13,1 одсто. Ова стопа је у четвртом тромесечју била највећа у Региону Јужне и Источне Србије, 13,7 одсто, а најнижа је у Војводини, 11,9 одсто.
Према резултатима Анкете о радној снази, у четвртом кварталу 2016. стопа запослености је износила 45,5 одсто, што је за 1,3 процентна поена мање него у претходном тромесечју. Међутим, у поређењу са истим кварталом 2015. године, стопа запослености је порасла за 2,8 процентних поена (са 42,7 одсто).
На смањење укупне запослености у односу на претходно тромесечје утицао је пад неформалне запослености за 106.700 особа, првенствено у пољопривреди, услед смањеног обима сезонских радова у посматраном периоду године, док се формална запосленост повећала за 24.200 људи, нарочито у прерађивачкој индустрији, наводи се у саопштењу.
Оцењени број формално запослених је достигао 2.160.700 људи, док број неформално запослених лица износи 570.700, од којих је 374.900 ангажовано у пољопривреди.
Позитиван тренд повећања запослености и смањења одразио се и на младе старости од 15 до 24 године. Смањење стопе незапослености код ове популације за 13,8 процентних поена у односу на исти период 2015. није само резултат пада броја незапослених, већ и негативног демографског тренда и, последично, све мањег обима популације узраста од 15 до 24 године, прецизирају из Републичког завода за статистику.
Удео младих између 15 и 24 године старости који нити раде нити су у било каквом систему образовања такође је смањен у односу на последњи квартал 2015, и износи 16,5 процената. Код популације од 15 до 29 година старости тај удео износи 21,4 одсто, што значи да више од петине младих тог узраста представља неискоришћени ресурс, и са аспекта рада и са аспекта образовања.
(Танјуг)
Индустријска производња у јануару већа 2,8% него 2016.
Индустријска производња у Србији порасла је у јануару за 2,8 одсто у односу на исти месец 2016. године, а у односу на просек у прошлој години пала је за 12,7 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.
Према десезонираним подацима, индустријска производња у јануару је на месечном нивоу пала за 3,1 одсто, а прерађивачка за 2,5 процената. У односу на просек 2016. године, индустрија је пала за 1,9 процената, а прерађивачка за 0,4 одсто.
Међугодишњем расту индустријске производње у јануару највише су допринели прехрамбена индустрија, производња основних метала, фармацеутска индустрија, производња производа од гуме и пластике и производња машина и опреме.
Прерађивачка индустрије је у јануару забележила раст од 8,2 одсто на годишњем нивоу, док је рударство евидентирало пад од 4,4 процента, а снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 7,0 процената.
Производња интермедијарних производа, осим енергије, порасла је у јануару за 11,9 одсто на годишњем нивоу, нетрајних производа за широку потрошњу за 9,6 процената, а капиталних производа за 9,1 одсто, док је пад забележен у производњи енергије од 7,0 процената и трајних производа за широку потрошњу од 11,3 процената.
Обим индустријске производње је на годишњем нивоу повећан код 16 области, чије је учешће у структури индустријске производње 54 одсто, а пад код 13 области, са уделом у структури индустријске производње од 46 одсто.
(Танјуг)
Реални раст БДП-а у четвртом кварталу 2,5 одсто
Реални раст бруто домаћег производа (БДП) у четвртом кварталу 2016. износио је 2,5 одсто у односу на исти период претходне године.
Према десезонирим подацима, БДП је у четвртом кварталу прошле године порастао за 0,2 процента у односу на претходни квартал.
У посматраном тромесечју је, на годишњем нивоу, значајан реални раст бруто додате вредности забележен у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства од 8,1 одсто, у секторима трговине на велико и мало, поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране од 4,2 процента.
Сектор финансијских делатности и делатности осигурања остварио је у четвртом кварталу међугодишњи раст од 3,2 посто, сектор информисања и комуникација од 2,6 и сектор индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама од 2,2 процента.
Пад бруто додате вредности забележен је у грађевинарству за 0,6 одсто.
Посматрано по агрегатима употребе БДП-а, реалан раст на годишњем нивоу у последња три месеца 2016. регистрован је у свим сегметнима.
Издаци за финалну потрошњу домаћинстава повећани су 1,0 одсто, за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима за 0,1, за финалну потрошњу државе 2,3, бруто инвестиције у основне фондове 2,6, извоз робе и услуга за 13,8 и увоз робе и услуга за 5,9 процената, наводи се у саопштењу Завода за статистику Србије.
(Танјуг)
