држави нема довољно кадрова потребних новим инвеститорима. Наиме, на евиденцији незапослених готово трећина пријављених нема никакву квалификацију, а огроман је број оних који поседују квалификацију која више ником није потребна.
Привредна комора Србије због тога интензивно ради на унапређењу образовних институција и пословне заједнице јер је то питање опстанка, како образовања, тако и развоја и јачања конкурентности привреде, као и ефикасног укључивања на тржиште Европске уније.
Привредна комора Србије је у контакту с око 700 предузећа у Србији, која су спремна да предложе потребне образовне профиле и дају своје мишљење о увођењу дуалног образовања у школски систем Србије, које подразумева учење у школама и стручну праксу и ангажовање у компанијама.
– Посебно је важна промоција и ново дефинисање профила у средњем стручном образовању – објашњава председник ПКС-а Марко Чадеж.
– Неке фирме траже квалификовану радну снагу, на пример столара и тапетара, а тих занимања нема довољно на тржишту и предузећа не могу да шире пословање. Предложићемо потребне измене и допуне законских прописа да би та област, као и институт стручне праксе, били системски уређени.
По његовим речима, постоји око 1.000 привредних субјекта у Србији који већ имају стручну праксу. Као позитивне пилотпројекте, Чадеж наводи
оне спроведене с немачким партнерима, као и оне који ће се реализовати уз сарадњу
с Привредном комором Аустрије.
– Први профили су били из сектора производње, а следе у сектору услужних делатности. Већина профила постоји у нашим школама, али нису повезани с тржиштем рада – закључује Чадеж.
Министар просвете Срђан Вербић истиче да је поверење најважнија спона између образовања и тржишта радне снаге па је због тога потребно да у школе „улазе” компаније које имају дугорочне планове и које желе да унапреде образовање и школу као целину, а не само одређене образовне кадрове.
– Треба да брину и за наставнике, и за ђаке, и за локалну средину – сматра Вербић. – Јавно-приватно партнерство кључ је за премошћавање јаза. Ђаци немају довољно праксе и не могу да изађу из школе довољно вешти ако не унапредимо квалитет стручне праксе, почев од столара до будућих лекара. Примери добре праксе треба да буду видљиви свима, нарочито ђацима, јер су они ти који су најрационалнији при упису. Ако буду имали добре примере, битно другачије ће доносити одлуке.
Љ. Малешевић
Дијалог није лак
– Дијалог између школа и привреде вома је важан, али није лак нити једноставан – упозорава шефица Одељења за образовање аустријског „Култур контакта” Моника Мот, додајући да се фокус често ставља само на проблеме, а не на добре примере сарадње. – У области дуалног образовања мора се поћи од тога да у Србији не постоји тако густа мрежа малих и средњих предузећа као што је то случај у Аустрији, Швајцарској и Немачкој, што значи да ће модел морати да се прилагоди.
