Ипак, на питање да ли је понуда великих великих трговинских ланаца довољно разноврсна и заиста најбоље што се нуди на тржишту или је диктира одлука трговца приликом избора понуђача/добављача одговор је тешко дати. Понуда у радњама свакако зависи од много фактора, а сигурно је да пресудну реч у том ланцу има баш трговац, који је пласира.
Могуће је да таква позиција трговцу омогућава да диктира услове који, понекад, нису у складу с правилима конкуренције. Такве праксе има вероватно и код нас, а слично се дешава и у другим земљама. У некима постоје закони или препоруке како да се евентуално непоштена трговачка пракса у ланцу снабдевања храном спречи/забрани и на тај начин обезбеди фер однос у расподели дохотка од продаје пољопривредно-прехрамбених производа. То је корисно за све учеснике у ланцу снадбевања храном, а сигурно доприноси и повећању зараде домаћих произвођача.
Из Министарства трговине указују на то да Закон о трговини прописује забрану непоштене тржишне утакмице, којом се крше кодекси пословног морала и добри пословни обичаји и којом се наноси или може нанети штета другом трговцу. Приликом тужбе због непоштене тржишне утакмице предвиђена је и накнада штете – и материјалне и нематеријалне због повреде пословног угледа. Осим тога, трговцима је забрањено да својим деловањем доведу до значајног поремећаја на тржишту – прикривањем одређене робе, ограничавањем или обустављањем њене продаје, закључивањем привидних уговора о промету одређене робе којима се битно мења понуда или тражња и ниво цена на тржишту.
Неспорно је да у ланцу снабдевања храном има оних који користе тржишну снагу, било да су откупљивачи, прерађивачи или трговци, у односу на добављаче и директно или индиректно намећу обавезе и траже испуњење одређених услова, продужују рок плаћања, намећу ниже цене и то би, свакако, требало спречавати.
У току измене Закона о трговини
Тренутно се раде измене Закона о трговини, односно биће донет нов, који ће детаљније уредити ту област, указују из Министарства трговине, а увелико се ради и на новом закону о заштити конкуренције. То је основни пропис који штити конкуренцију на тржишту Србије и свако ко има информације или сумње да постоји повреда конкуренције, може поднети пријаву Комисији за заштиту конкуренције. Уз то, Закон о заштити потрошача је пропис који штити најслабију карику у ланцу снабдевања – потрошаче.
На домаћем тржишту бригу о очувању тржишта, тржишних услова и заштити конкуренције води Комисија за заштиту конкуренције, из које истичу да је њихов задатак да се чувају правила игре, а не играчи. У Србији није забрањен доминатан положај на тржишту, али се тај положај не сме злоупотребљавати, кажу у тој комисији, истичући да се поступа по инцијативи, ако има основа за покретање поступка, или самостално. Комисија утврђује стање, води судски спор и доноси одговарајуће мере, а ако се утврди да су прекршена правила конкуренције, прописане су казне и до десет одсто годишњих прихода.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, поштовање и контрола важећих прописа доприноси здравој тржишној утакмици, вишем квалитету производа, већој конкуренцији и обезбеђивању најбољих услова за потрошаче.
Д. Млађеновић
