Истовремено, увоз робе је вредео 12,52 милијарди евра, и већи је 13,1 процената у односу на исти период претходне године.
Укупна спољнотрговинска робна размена је повећана 13,2 одсто, и износила је 22,41 милијарде евра.
Дефицит у робној размени са светом „тежио” је 2,63 милијарде евра, што је пораст од 11,8 процената у поређењу с истим периодом 2016. Покривеност увоза извозом је 78,9 процената и већа је него у истом лањском периоду, када је износила 78,7 посто.
Изражено у доларима, укупна робна размена са светом је од јануара до августа „тежила” 24,69 милијарде, што је пораст од 11,8 процената на годишњем нивоу. Извоз је вредео 10,89 милијарди долара, и већи је 11,9 одсто, док је увезено робе за 13,8 милилијарди, или 11,6 процената више него у истом лањском периоду.
Дефицит од 2,9 милијарде долара је повећан 10,5 одсто.
Највеће учешће у извозу је имао Регион Војводине (33 одсто), а у увозу Београдски регион (45,8 процената).
Највише робе смо у посматраном периоду извезли у Италију (1,47 милијарда долара), Немачку (1,39 милијарда), Босну и Херцеговину (861 милион), Руску Федерацију (656,2 милиона) и Румунију (555,7 милиона).
Истовремено, највише смо увезли из Немачке (1,75 милијарда долара), Италије (1,38 милијарда), Кине (1,09 милијарда), Руске Федерације (1,03 милијарда) и Мађарске (645,2 милиона).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама с којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,3 одсто укупне размене.
Србија је у земље ЦЕФТА за осам месеци извезла производе вредне 1,89 милијарду долара, а увезла за 571,3 милион, што нам је донело суфицит од 1,32 милијарде долара. Покривеност увоза извозом је 331,6 проценат.
Само у августу, извоз Србије је порастао 14,7 процената, на 1,18 милијарду евра на годишњем нивоу, док је увоз достигао 1,53 милијарду евра, што чини повећање од 12,9 процената.
Највећи минус с Кином
Највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Црном Гором, БиХ и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит с Румунијом, Бугарском, Италијом, Хрватском, Словачком и Великом Британијом.
Највећи дефицит се јавља у трговини с Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом.
Д.Мл.
