"Питање заштите животне средине је круцијално за пут Србије ка Европској унији и оно што је урађено у Бору, по питању загађења ваздуха, јесте нешто од чега се у овом граду морало почети. Преузети на себе овакав подухват и изградити нову топионицу, можда ће некоме наизглед бити мало, али то је и за државу важно јер тим кораком почиње да се мења филозофија живљења у Србији", рекао је Триван.
Он је додао да је у Бору, по његовом дубоком уверењу, урађен најважнији корак у погледу заштите животне средине, јер отклонити главни разлог високом проценту оболелих од респираторних и других болести у овом граду, а све због застареле технологије рада, капитално је важно, наводи се у саопштењу РТБ-а.
"Зато сматрам изградњу нове топионице подвигом у домену екологије и одајем признање РТБ-у Бор због тога. Преузети на себе такав подухват ће, можда, некоме наизглед бити мало, али то је и за државу, не само Бор, важно јер тим кораком почиње да се мења филозофија живљења у Србији", изјавио је Триван приликом посете РТБ-у и фабрици сумпорне киселине у Бору.
Веома је важно, додао је министар Триван, да највеће компаније схвате значај екологије и не само да схвате, већ да, попут РТБ-а, почну нешто по том питању и да раде.
"Министарство има пуну свест о томе да је привреда највећи загађивач, али и да управо она највише инвестира у екологију. У РТБ-у Бор наилазимо на потпуно разумевање, чак и иницијативу менаџмента, шта све још треба да се уради и који су планови. Оно што је сигурно, РТБ у овом послу неће бити сам, сарађиваћемо тесно са циљем да грађанима омогућимо боље услове живота", рекао је Триван.
Истичући да се највећи послови у Србији "крију" управо у екологији, почев од изградње око 300 комуналних система за прераду отпадних вода и 26 регионалних депонија, до ремедијације земљишта и свега осталог, министар зашитет животне средине је рекао да је питање третмана различитих врста отпадних вода следећи проблем који се мора решавати.
"Ту не мислим на РТБ Бор јер он, уз одређене изузетке у оквиру своје производње, има затворен систем. Мислим, пре свега, на отпадне комуналне воде јер су грађани највећи загађивачи када је ова област у питању. Комунална, кишна канализација, то је први пројекат који Бор и остале општине у Србији морају да ураде. Ту нема избора јер у Србији тренутно само три до пет општина функционише задовољавајуће. Дакле, први и најважнији посао је прерада комунланих отпадних вода - њихово прикупљање и пречишћавање. Ту су и површинске отпадне воде, кишница. Каква је Борска река, то није само питање загађења из РТБ-а Бор, то је питање и онога што ми, као грађани загађујемо", рекао је министар екологије.
Триван је истакао и да ће Влада Србије помоћи локалним самоуправама да израде пројектно-техничку документацију, која је, како се изразио, питање свих питања.
"Бор, као ни остале локалне самоуправе немају довољно средстава за то, али ће Министарство тражити помоћ од локланих компанија и државе. - Када се уради пројектно-техничка документација, онда се иде у реализацију и трчање за инвеститорима. Ти пројекти коштају од неколико милиона до неколико десетина милиона", подвукао је министар.
Трећа ствар коју је потребно урадити у Бору, али и у осталим градовима, јесте ремедијација земљишта.
Министарство екологије ће, како је истакао Триван, ове године покренути у Србији акцију пошумљавања стотина хектара.
"На путу Србије ка Европској унији предстоји нам поглавље 27, а оно је најкомпликованије, најобимније и најскупље. То, суштински, говори о томе колико је заштита животне средине важна. Процењујемо да ћемо у наредних 20 до 30 година морати да уложимо 15 милијарди евра у све ово о чему сам говорио. У поглавље 27 нећемо ући „грлом у јагоде“ попут земаља у окружењу и ако неке иностране фирме желе да раде нешто у нашој земљи, попут компанија које надомак Бора желе да отворе нови рудник - ми кажемо да је то одлична ствар, али да ће морати да испуне све еколошке стандарде и да их поштују, баш као и у земљама одакле те компаније долазе", закључио је министар заштите животне средине.
Генерални директор РТБ Бор Благоје Спасковски подсетио је на чињеницу да је Европска агенција за заштиту животне средине 2016. године прогласила Бор еколошком звездом побољшања стања квалитета ваздуха у Србији, као и на то да је тада први пут у извештајима из Европе и Србије наведено да је то град са квалитетом ваздуха прве категорије.
"Надлежни у српској Агенцији навели су да је 2016. ''де факто'' дошло до брисања једне еколошке црне тачке на територији Србије, јер је те године забележена просечна годишња концентрација сумпор диоксида у ваздуху од 43,6 микрограма по кубном метру. У том тренутку, то је представљало историјски минимум, а ваздух у Бору први пут је сврстан у прву категорију", рекао је Спасковски.
Он је указао да су просечне месечне концентрације сумпор-диоксида данас знатно испод дозвољених 50 микрограма по кубном метру ваздуха и износе 33,63 микрограма по нормалном метру кубном, са тенденцијом даљег опадања.
