Зато је важно истрајати на успешној и доследној примени реформског Закона о ПИО из 2014. године јер су те мере један од кључних разлога за финансијску стабилизацију пензијског система, поручују из тог Савета.
У анализи ФС-а, која се бави могућностима за усвајање нове системске формуле за ускладивање пензија, наводи се да је то један од приоритета економске политике у 2019. и да је сада право време да се искористе резултати успешне финансијске консолидације пензијског система и преточе у дугорочно одржив систем за усклађивање пензија.
"С економског становишта, формула за усклађивање пензија треба да обезбеди
раст пензијских примања у складу са привредним растом", истиче Савет.
При томе, додаје, важно је имати у виду континуирани тренд демографског старења Србије, тако да се у периоду од 2020. до 2030. године очекује пораст броја лица старијих од 65 година за око 4,0 одсто, односно смањење броја лица радне доби (20-64 године) за преко 10 процената.
Зато би нова формула за усклађивање пензија, по мишљењу ФС-а, требало да циља раст просечне пензије за око 0,5 посто спорији од стопе привредног раста у наредној деценији.
Савет такође сматра да је потребно законски ограничити да се укупни расходи за пензије крећу у коридору од 9,5 до 10,5 одсто бруто домаћег прозивода (БДП).
Подсећа да је приликом увођења фискалних правила 2010. године ниво расхода за пензије био лимитиран на 10 процената БДП-а, што је представљало просечну вредност пензијских расхода у упоредивим земљама источне Европе, али да је током периода економске кризе и фискалне консолидације овај законски лимит повећан на 11 посто.
"Имајући у виду успешно окончање фискалне консолидације, као и значајну ревизију
званичног нивоа БДП-а у 2018. години, потребно је адекватно и смањити горњи лимит расхода за пензије на ниво између 10 и 10,5 процената БДП-а, у зависности од друштвенополитичких преференција".
Поред тога, ФС наводи да је потребно ојачати аутоматске механизме који ће обезбедити финансијску стабилизацију укупног пензијског система у периодима кризе, односно који ће осигурати да вредност пензија не заостаје за привредним растом у дугом року.
"На пример, могуће је прописати да се у ситуацијама када пензијски расходи пређу
10,5 одсто БДП-а дозвољава усклађивање пензија само инфлацијом, док би се захтевало
аутоматско замрзавање пензија у случајевима када расходи пређу 11 одсто БДП-а", наводи се у анализи.
С друге стране, уколико би укупни расходи за пензије пали испод 9,5 посто БДП-а, било би омогућено ванредно повећање свих пензија, тако да се укупни расходи врате на ниво од 10 одсто БДП-а, напомињу из Савета.
Такође указују да је важно обезбедити широку друштвено-политичку подршку за нову формулу усклађивања пензија.
