Закон, који је израдило Министарство за заштиту животне средине Србије, биће почетком 2019. године прослеђен влади и парламенту, изјавио је државни секретар у том министарству Иван Карић за британску агенцију.
“Уколико се настави овај екстремно нееколошки тренд преусмеравања токова у канале, ускоро ћемо заувек изгубити више хиљада километара балканских токова и река”, реако је Карић.
Додаје и да би, према новом закону, мале хидроелектране које су већ изграђене могле изгубити право на субвенције за испоруку енергије ако се утврди да не поштују еколошке процедуре.
Групе активиста за заштиту животне средине твред да ће бране исцрпети реке чију воду локалне заједнице користе за пиће, пољопривреду, риболов и туризам, као и да ће уништити станишта јединствених животињских врста у региону, као што су дунавски лосос и балкански рис.
Невладине организације Ривервоч и Евронејчер (ЕуроНатур) објавиле су данас документ који показује да су три четвртине река на Балкану толико еколошки вредне да би на њима потпуно требало забранити развој хидроелектрана.
Те две организације се залажу за очување мреже водних токова на Балкану коју називају "плавим срцем" Европе, процењујући да речна мрежа од Словеније до Грчке износи чак више од 80.000 километара.
Власти и инвеститори широм региона Западног Балкана, додаје Ројтерс, сматрају да је хидроенергија еколошка алтернатива за друге изворе енергије, и наводе да би земљама у региону она могла да помогне да достигну циљне нивое енергије из обновљивих извора у укупној финалној енергетској потрошњи, које треба да испуне како би се прикључиле Европској унији.
Према плановима које разматрају владе балканских држава, мрежа од скоро 3.000 МХЕ би могла бити изграђена широм региона, од чега једна трећина у заштићеним подручјима, наводи се у тексту.
