Индустрија 4.0 је прва индустријска револуција која је заказана унапред. Велика економска криза и пад производње натерали су водеће државе Европе да траже одговор на питање како да њихове економије ојачају глобалну конкурентност. И нашли су га у четвртој индустријској револуцији.
„Живимо у време четврте технолошке револуције“, истакао је министар за трговину, туризам и телекомуникације Расим Љајић, али је изнео и податак да је Србија данас на 65. месту од 128 земаља по индексу технолошког развоја.
Министар је додао да се годишње у Србији оснује око 200 ИТ компанија.
Говорећи о разлозима зашто је Србија у средини листе земаља по технолошком развоју, Љајић је рекао:
Компјутераши добро извозе
Министар за трговину, туризам и телекомуникације Расим Љајић истакао је да ИТ сектор Србије од почетка године има раст од 30 одсто, што је свакако изузетан резултат.
„Такође је веома важно за српску економију и спољнотрговински биланс ИТ сектора јер извоз компјутерских услуга премашује 160 милиона евра годишње“, рекао је он.
„Постоје три основна разлога: пре свега, још увек мало издвајање за науку, истраживање и развој, чињеница да имамо велики одлив младих и стручњака, а трећи разлог је недовољна веза науке и привреде“.
Она је казао да Србија издваја 0,4 одсто БДП-а из буyета за науку, а како је рекао, укупан износ свих извора финансирања на нивоу државе је 0,8 одсто БДП-а.
„У ЕУ је тај просек око два одсто БДП-а, а наш задатак је да до 2025. године повећамо издвајања на 0,6 одсто, а када говоримо у свим изворима финансирања, да та цифра дође до 1,5 одсто БДП-а“, казао је Љајић.
Он је рекао и да ће се у том случају очекивати далеко бољи резултати, а то ће се постићи, како је казао, стимулацијом приватног сектора.
„Приватни сектор улаже четири пута мање пара у развој технологија у односу на европске земље. Ми данас имамо око 2.800 истраживача на милион становника, а просек ЕУ је 5.000 научника“, казао је он, и додао да Србија има око 5.000 доктора наука који раде свуда по свету.
Исто толико има и младих истраживаца те је, какао је рекао, то огроман дефицит за нашу државу.
„Наша научна достугнућа врло често остају затворена у научним институцијама јер не постоји веза с приватним сектором, а та достигнућа не добијају материјалну валоризацију у привреди и новим производима и услугама“, предочио је Љајић.
Он је истакао и да ИТ сектор у Србији који броји 10.000 предузећа и да запошљава око 20.000, махом младих људи.
Иначе, треба подсетити и на то да је Индустрија 4.0 такозвана четврта индустријска револуција, односно дигитализација индустрије, чија је суштина у повезивању дигиталне технологије с индустријским производима и логистиком, а резултат је такозвана паметна фабрика, коју карактерише прилагодљивост, ефикасно коришћење ресурса и интеграција клијената и пословних партнера у пословни процес. Колико се ми ту уклапамо...
Д. Урошевић
