Центар је апеловао и на надлежне органе да изнађу решење за спровођење судских одлука о надзираном виђењу детета разведених родитеља с родитељем с којим дете не живи. Ти сусрети се организују у просторијама центара, али, како се у пракси показује, носе велики ризик за безбедност свих, с обзиром на то да центри немају услове за њихово организовање и безбедно спровођење. О томе данас предстоји разговор у Основном суду у Новом Саду између представника Центра и председника суда и судија.
Јучерашњи састанак у Центру за социјални рад града Новог Сада сазван је по хитном поступку на иницијативу председника Одбора Скупштине Војводине за безбедност Мирослава Шпановића након убистава у центрима за социјални рад на Новом Београду и у Раковици. Ради решавања нагомиланих проблема с којима се готово свакодневно суочавају запослени у центрима за социјалну заштиту, први пут су седели за истим столом социолози, психолози и директорка Центра за социјални рад Добрила Чачија, представници Покрајинске владе и Скупштине Војводине Јадранка Новак, Светлана Селаковић и Мирослав Шпановић, као и представник Градског већа задужен за социјална питања Тихомир Николић. Решење се тражи у међусобном разумевању и сарадњи свих надлежних органа.
– Потребна нам је подршка полиције, суда, омбудсмана, покрајинских и градских органа јер ту наилазимо на неке проблеме – рекла је Добрила Чачија. – Немамо довољно разумевање за оно што радимо. Нажалост, у ситуацијама у којима је и живот угрожен, кривац се тражи у Центару за социјални рад, који је први на удару а при том се не анализира комплетна ситуација.
Малолетник насрнуо на психолога
Јуче, док је трајао састанак у Центру, једна од психолошкиња установе је требало да надзире сусрет двоје деце с родбином њихове преминуле мајке. До контакта, међутим, није дошло јер је једно од деце насрнуло на психолога.
– Њихови родитељи су били разведени, а након смрти мајке деца су проверена оцу, склоном насиљу – испричала је кад се вратила на састанак. – Кад их је отац довео да се сретну с тетком и баком, дечак, стар петнаест година, насрнуо је на мене речима „Ти ћеш да ми организујеш сусрет? Ти? Па ко си ти?”, тако да сам тог тренутка морала да прекинем сусрет.
Мишљење социолога и психолога Центра за социјални рад је да су надзирани сусрети родитеља и детета изгубили смисао и сматрају да би из безбедносних разглога те сусрете требало организовати у просторијама суда. Јер, социолози и психолози центра често су изложени не само претњама него и физичким насртајима родитеља који су већ долазили у сукоб са законом.
Такође је проблем што је суд донео привремену меру да су центри обавезни да организују надзиране контакте детета с родитељом по распореду центра, дакле, треба да осмисле којег дана и на који начин ће се реализовати виђење, ко ће довести дете, а при том не постоји подзаконски акт који регулише ту област. Исто тако, запосленима представља проблем и то што, упркос томе да имају статус службеног лица, немају и легитимацију која то доказује.
Е. Марјанов
