Већином се ради о домаћем новцу (14), најчешће у апоенима од 1.000 динара, али је било и оних од 2.000, 5.000, па и 500 динара. Затечене девизе су махом од 100 и 50 евра.
Претходне године било је мало више заплена и већи број заплењених новчаница те, сходно томе, незнатно веће вредности. Ипак, посматрајаћи више година уназад, приметан је тренд смањења криминала у тој области.
У доста наврата грађани су пријавили да су преварени, а није мало ни оних ситуација у којима су се затекли запослени који раде на касама, али ваља напоменути да више година нису откривене нелегалне штампарије.
Квалитет таквог новца је углавном био лош и средњи, а растурачима фалсификата је махом циљ да што пре дођу до легалног кусура, сазнајемо у новосадској полицији.
– Фалсификати су у јужној Бачкој протурани највише у Новом Саду, и то тамо где има већег промета, односно где се стварају гужве и брзо се ради с новцем – каже за „ Дневник” заменик шефа Одсека новосадске Полицијске управе за сузбијање привредног криминала Александар Јањић. – Неретко су на мети тржни центри, касе за продају улазница и пића за концерте и спортске манифестације, продавци на сточним пијацама, радње с великим прометом у којима се не стиже загледати у сваку новчаницу... Свакако се више гледа згодна ситуација него профил особе код које ће се протурити спорна новчаница. Раније су покретачи такве прозводње пара организовали дистрибутере за око четвртину вредности направљених апоена, али то, наравно, зависи од количине „лажњака” откупљених за растурање.
Он апелује на грађане да обрате пажњу визуелно и физичким додиром на изглед новчанице. На пример, код оригиналних новчаница штампа је јасна, има оштрину, детаљи су рељефни и осећају се под јагодицом прстију. Фалш-новчанице су углавном глатке, боја им је често тамнија и детаљи су замућенији. Папир се може лако осетити да је сумњивог квалитета, дебљи је и није еластичан, а неретко је и без заштитних влакана.
У првих девет месеци ове године у поступку експертизе домаћег новца, примљеног под сумњом да је фалсификован, откривена су 3.134 комада фалсификованих новчаница, што је 16 одсто мање него у истом периоду лане. У структури откривених фалсификата, доминантно (око 98 процента) чине новчанице од 1.000, 500 и 2.000 динара, наводи се у извештају Народне банке за период од почетка ове године до октобра.
У исто време, у поступку експертизе откривена су 432 фалсификоване стране новчанице, што је 42 одсто мање него у истом периоду прошле године. По валутној и апоенској структури, највише је откривених новчаница од 100 евра (више од половине), а потом оних од 50 евра, док су по пет процената чиниле нованице по 200 и 500 евра.
– Није мање битан ни холограм. Водени жиг је јасних ивица, изгледа и боја, уз ефекат преливања дугиних боја, лако се види и апоенска вредност, уз обавезну провучену сребрну нит, која се код фасификата често види само с једне стране. Фалсификоване новчанице могу бити веома доброг квалитета, али фалшеви се увек могу осетити ако се обрати довољно пажње при преузимању, мада се многи не могу препознати голим оком – објашњава Јањић.
Наш саговорник наводи да је кривично дело фалсификовања новца реулисано Кривичним закоником, чланом 241, којим су прописане казне од једне до 15 година. У зависности, пре свега, од тога да ли се ради о прозводњи, растурању и пд укупног износа, или да ли се ради о организованој групи. Он каже да ове године тим поводом није још поднета ниједна кривична пријава, али лане их је било неколико.
– Важно је рећи да су људи који су дошли у посед фалсификоване новчанице обавезни да то пријаве полицији, где ће се спорна новчаница одузети уз издавање потврде, а потом се шаље у Народну банку на експертизу. Даље се случај решава по процедури – објашњава Јањић. – Не морају се плашити за кривичну одговорност. У наведеном члану закона пише да ће се кривично одговорни, они који знају да у оптицај стављају лажан новац, казнити новчаном казном или затвором до три године. Полицији је битно да се сви детаљни подаци о лажним новчаницама што пре унесу у базу података, што нам служи за расветљавање тих кривичних дела.
М. Вујачић
