Оптужница терети двадесетједногодишњег Жарка Р. из Жабља, за кривично дело тешко убиство за које је запрећена казна затвора од најмање 10 година или доживотни затвор. Како смо раније писали, Жарко Р. је 9. фебруара у Косовској улици у Новом Саду, при извршењу разбојништва на свиреп начин лишио живота Кристијана Костића.
Жарко Р. се од хапшења налази иза решетака, а притвор му је више пута до сада продужаван, а последњи пут до 19. августа, потврдила је за “Дневник” Вишег суда у Новом Саду Јелена Остојин.
Приликом хапшења, двадесетједногодишњи Жарко Р. се није опирао, а у полицији је изјавио да је почео да удара несрећног човека, којег није познавао јер га је “пукао” бес. Наводно је тражио новац од Костића, којег је тог јутра срео, а овај му је дао само 390 динара, колико је имао код себе. Узео је те паре, а потом тражио још, на шта је му је овај, како се претпоставља, рекао да нема и да му је дао све што има. Тада је почео да га удара и није престао ни када је несрећни човек пао, него тек када је видео крв и да се Блеки не помера.
Претученог уличног свирача нашли су случајни пролазници у Косовској улици испред броја 7 и у 4.57 часова и позвали хитну помоћ. Како је портпарол Хитне помоћи др Зоран Круљ тада потврдио за „Дневник“, њихова екипа је изашла на терен и на лицу места збринула мушкарца који је био без дисања и свести. Он је интубиран и превезен на одељење реанимације у Ургентни центар КЦВ.
Према незваничним информацијама, шездесетједногодишњи мушкарац је имао повреду на глави, тако да је случај одмах био сумњив, те је о свему обавештена полиција.
Кристијан Костић Блеки био је градска икона. Често је свирао у центру Новог Сада и код потходника. Својим карактеристичним гласом пленио је пролазнике, а његово познавање музике остављало је без текста сваког ко би се ту задесио.
Након ове трагедије, на Фејбуку је покренута петиција за постављање спомен-клупе страдалом Блекију у центру града. Грађани су у знак сећања на “доброг духа” Новог Сада данима остављали свеће и цвеће код споменика Светозару Милетићу и у потходнику, на месту где је најчешће свирао.
Трагично настрадали улични свирач из Новог Сада сахрањен је на Градском гробљу, а на на вечни починак испраћен је уз звуке гитаре и песму Боба Дилана “Кноцкин’ Он Хеавен’с Доор”. На његов гроб је положено цвеће у облику гитаре, која је била Блекијев заштитни знак и од које се није раздвајао.
Д. Николић
