Осамнаестогодишња Т. Б. из Шида погинула је у четвртак око 22 часана на ауто-путу Београд–Шид код Кузмина. До несреће је дошло када је мотор на којем је била, закачио точковима постоље знака које обележава радове на тој деоници пута. У том тренутку она је пала с мотора и од задобијених повреда преминула на лицу места. Наводно, они су се кретали великом брзином.
По незваничним информацијама, младић из Хрватске који је управљао мотоциком задобио је повреде, али није животно угрожен.
Мото-асоцијација Србије на свом сајту наводи да је погинула Т. Б. била симпатизер Мото-клуба „Шид”. Они су упутили искрено саучешће ожалошћеној породици и Клубу.
У другој несрећи у Новом Саду, у петак нешто после 14 часова на раскрсници Булевара патеријарха Павла и Илариона Руварца, на Телепу, на мотоциклу је, након судара с аутомобилом, повређен за сада непознати мушкарац.
По статистичким подацима, у 2018. години догодило се 489 саобраћајних незгода с погинулима, а најрањивији учесници у саобраћају су пешаци, бициклисти и моторизовани двоточкаши и чине готово половину погинулих лица, односно 44 одсто.
У категорији моторизованих двоточкаша међу настрадалима најзаступљеније су старосне групе од 35 до 44 година и од 25 до 34.
Статистика показује да возачи скутера или мотора у Србији имају 250 пута већу могућност за погибију него да исто превозно средство возе у Европској унији јер је возачка култура у Србији далеко испод стандарда.
Најчешћи узрок саобраћајних незгода у којима учествују мотоциклисти је неуступање првенства пролаза мотоциклисти приликом бочног укључивања на пут с првенством пролаза.
На повећан број незгода у којима страдају мотоциклисти утиче и неприлагођена брзина, претицање, нерашчишћени путеви, неодговарајућа опрема, алкохол, али и слаба едукација возача.
Статистика Агенције за безбедност саобраћаја показује да у 60 одсто случајева долази до судара између возача аутомобила и мотоциклиста. Велики број удеса последица је чињенице да возачи често превиде мотоциклисте или их једноставно не виде.
С друге стране, мотоциклисти морају да буду свесни тога да остали учесници у саобраћају не очекују знатно брже кретање него што је дозвољено на одређеном делу пута или насељу. Такође, морају себе да максимално заштите, односно да носе кацигу, да је закопчају и да носе заштитну опрему. Међу значајним ризицима је и претицање с десне стране, као и провлачење између колона возила, такозвана цик-цак вожња.
Шанса да се мотоциклисти повреде у саобраћају је 45 пута већа него за возача аутомобила, тако да обавезно морају да прате ситуацију око себе. Понекад возачи аутомобила не пазе на моторе, разговарају телефоном, причају са саговорницима или једноставно не гледају у ретровизор. То су њихове грешке на које возачи мотоцикала морају да буду спремни.
По речима стручњака, мотоциклисти треба да воде рачуна о брзини јер је брзина један од најчешћих фактора страдања, треба да буду уочљиви јер други учесници у саобраћају често имају проблем да их правовремено уоче и реагују, предње светло треба да буде стално укључено, а заштитна опрема и мотоцикл што уочљивијих боја, са што више рефлектујућих материјала. Такође, мотоциклисти треба да носе хомологовану, прописно закопчану кацигу, имају обучене дуге рукаве и ногавице, а пожељни су и додатни штитници за врат, кичму, руке и ноге.
Висок степен ризика страдања мотоциклиста и мопедиста на путевима Србије главни је разлог реализације пројекта „Тренинг безбедне вожње за мопедисте”. Реч је о пројекату који Агенција за безбедност саобраћаја организује у сарадњи с локалним самоуправама у циљу повећања безбедности у саобраћају.
Возачи и путници двоточкаша су једна од најрањивијих категорија учесника у саобраћају у Републици, а спровођење стручне, теоријске и практичне едукације и обуке у области безбедности саобраћаја доприноси значајном смањењу страдања у саобраћајним незгодама с учешћем возача мотоцикла и мопеда, односно укупног број страдалих у саобраћајним незгодама.
Д. Николић
