Трифковићев правни пуномоћник др Слободан Стојановић каже за „Дневник“ да је затражио изузеће поступајућег судије у поступцима пред Привредним судом у Сремској Митровици. Овакав потез уследио је након што је одбијен захтев туженог за изузеће вештака који је, по ставу пуномоћника, приликом допуне вештачења сачинио „необјективан налаз“.
Сад се чека да председник суда одлучи о захтеву за изузеће судије.
Државно предузеће „Путеви Србије“ утужило је Трифковића ради наплате годишње накнаде за коришћење комерцијалних објеката којима је омогућен приступ са јавног пута и накнаде за закуп делова земљишног појаса јавног пута. С друге стране, по тврдњи правног пуномоћника, Трифковић је бензинску пумпу саградио својим средствима на свом земљишту, а обавезу плаћања наведених накнада нема нико други осим њега.
Како наводи др Стојановић, осим бројних дажбина које Трифковић плаћа држави због функционисања његове бензинске пумпе, „Путеви Србије“ наметнули су му „неосновано“ две накнаде за њено коришћење на основу типског уговора који је с тим јавним предузећем потписао 2005. године. Трифковићу су- напомиње пуномоћник - одмах на почетку, отварање пумпе условили потписивањем уговора који је саставило искључиво предузеће „Путеви Србије“, по принципу "узми или остави", а он је престао да их измирује након што је финансијски потпуно исцрпљен.
По речима адвоката, по тужбама „Путева Србије“ против Трифковића због ове две накнаде, у току је пет поступака пред судовима у Руми и Сремској Митровици, а поступак се води и по Трифковићевој контратужби против „Путева Србије“ са захтевом да се утврди ништавост уговора, који је, како тврди, потписао јер није схватао шта заправо потписује. Слободан Стојановић наглашава да Трифковић притиснут финансијским обавезама које не може да носи, само настоји да се у правној бици с „Путевима Србије“ избори за равнопаван третман.
У Уставном суду Србије води се поступак по Трифковићевој уставној жалби ЈП „Путеви Србије“ се у тужбама против Трифковића позива на уговор из 2005. и на Закон о јавним путевима којим је прописано да се за употребу јавног пута плаћају накнаде за закуп делова земљишног појаса јавног пута, и годишња накнада за коришћење комерцијалних објеката којима је омогућен приступ са јавног пута, и то у висини која је утврђена Одлуком о висини накнада за употребу државног пута.
Тужена страна оспорава све тужбене наводе, а на крају пута по свим овим поступцима, најављују и преставку Суду за људска права у Стразубуру .
Ј. Јаковљевић
