Тим случајем се бавио Основни суд у Бачкој Паланци, али је због реорганизације надлежности, припремно рочиште у новосадском Вишем суду одржано тек пре годину, пред већем којем преседава судија Раде Калајyија.
Двојица окривљених се бране са слободе, а трећеоптужени у том предмету је у међувремену преминуо.
По наводима оптужнице, од 6. до 12. маја 2008. године окривљени су, свесни свог дела, хтели његово извршење, неовлашћено употребили туђу „корпоративну” картицу АД Индуструја млека и млечних производа „Имлек” из Београда, издате од „Лукоил–Беопетрола”. Трећеокривљени је, по наводима оптужног акта, спорну картицу набавио од непознате особе те је потом заједно и по претходном договору с двојицом оптужених на бензинским станицма „Лукоила” у Бачу, Бачком Петровцу, Бачком Брестовцу, Гложану и Руском Крстуру неовлашћено употребио провлачењем кроз одговарајуће уређаје, терминале за идентификацију.
Они су, по оптужници коју заступа заменица вишег јавног тужиоца Александра Лучић Пфајфер, преузели 36.430 литара горива ознаке „Де-2“ које су продали појединцима за 35 динара литар, а добијени новац су делили. Трећеокривљени је узимао себи 50 динара по литру горива, а окривљени Милан Пајчин и Милован Ђуран су међусобно поделили по 15 динара по литру, те тако оштетили АД „Имлек” за више од 3.100.000 динара.
Већина сведока, радника с бензинских пумпи, возача камиона и купаца који су јуче саслушани, нису могли да се присете детаља из поменутог периода, али су махом начелно остали при изјавама које су раније дали у поступку.
Карактеристично је било последње јучерашње сведочење, Ђорђа П. из Товаришева, који је, по сопственим речима, купио од окривљених 3.000 литара дизела пет до десет одсто јефтиније од редовне цене, који је преузео на бензинској станици у Бачу.
– Мене је обавестио о понуди тог горива другоокривљени Милован Ђуран, ког дуго познајем – навео је јуче тај сведок. – Пајчина сада видим други пут у животу.
Он се присетио да га је највише интересовало да ли је реч о квалитетном гориву које нема везе с криминалом.
– Пајчин ми је причао у множини, да се ради о намиривању дугова, да се гориво узима уз фискалне рачуне у оближњем Бачу. Дошао сам на пумпу са сином и они су наточили поменуту количину, каква је и била наведена на рачунима које сам добио, можда сам платио у еврима на руке у целости Пајчиновом другару, ког је спомињао на договору у кафани „Дик” другоокривљног, али је све било у одговарајућим износима и количини по договору. Касније сам те рачуне предао у Министарству пољопривреде ради субвенције.
Међу окривљенима је било оних који су куповали по 300 литара, али и купаца који су плаћали више хиљада литара дизела.
Радници бензинских пумпи су имали различите изјаве у вези с поступцима наплате корпоративним картицима, али су најчешће наводили да им је најважније било да провере да ли су оне активне, односно да имају покриће, али је било и оних који су поступали савесније, нарочито након сугестија фирме после овог догађаја.
Судија Калајџија је у једном тренутку прокоментарисао неким сведоцима да му је занимљиво то да се не сећају баш онога што њега највише интересује у овом поступку.
Наставак суђења заказан је за 7. март.
М. Вујачић
Палата правде у Новом Саду
