Реч је о новом тренду виосокотехнолошког криминала који заживљава и код нас, а углавном се ради о једној до десет илегалних трансакција на штету једне жртве. У случајевима у којима су грађани пријавили новосадској полицији да су оштећени путем интернета, они су олакшани од десет евра усмерених за наочари и сличне ситнице до износа од 3.000 евра.
Та врста високотехнолошког криминала, разумљиво, веома брзо се шири у целом свету јер се све више користе рачунари и рачуни се плаћају путем интернета, а трансфер новца се сели у безготовинска плаћања.
Припадници Одсека новосадске Полицијске управе за привредни криминал открили су недавно, између осталог, хакерски напад на заштићену комуникацију између две фирме, усмерен на преусмеравње више десетина хиљада евра. У таквим ситуацијама хакери компујтерски преузимају улогу књиговође и дају налоге за плаћање физичким лицима. Конкретно, после свега, убачен је вирус који закључа и угаси рачунар и онемогући вештачење. Предузеће је у тренутку остало без новца и без података о пословању, а тим поводом ухапшена су двојица млађих пунолетника, од којих је један лишен слободе у банци приликом подизања новца на шалтеру. Није искључено да су они само извршиоци, али не и организатори дела. Заправо, ту није реч о превари као делу већ о високотехнолошком, специјализованом компјутерском криминалу.
Новосадска полиција је ове године проследила Одељењу за високотехнолошки криминал и четири пријаве тешке неколико милиона евра, а реч је о фирмама из Бечеја, Гајдобре и Новог Сада.
– Највећи проблем код злопупотерба и фалсификовања платних картица – при чему имамо у виду и злоупотербу путем интернета – представља лака могућност доласка до ПИН кодова корисника који нису заштитили своје картице – каже за „Дневник“ шеф Одсека у новосадској Полицијској управи за сузбијање приврадног криминала Душан Алескић. – Од почетка године имамо педесетак случајева који се односе на компјутерску злоупотребу платних картица, док их је лане било мање од десет. Ради се, заправо, о виртуелној злоупотреби, а не о физичкој, када су људима крадене картице уз употребу скидача података „скимера“.
Алексић подсећа на то да све више људи комуницира, купује и продаје путем интернета, али су картице код корисника. Криминалци, који често нису они класични, користе вештине пробијања безбедносних протокола и сигурносних шифри и остало информатичко знање да би се на лак начин домогли новца неопрезних власника.
– Највише случајева се одиграва путем виртуелне банке са седиштем у Великој Британији која искључиво послује преко интернета – „Неттелера“ и ми се преко МУП-а обраћамо њима ради добијања „ај-пи“ адреса с којих се приступило рачунарској мрежи оштећених, да би се утврдило одакле је извршена злопупотреба. Да бисмо утврдили ток новца, укључујемо Интерпол у истрази за податке и често добијемо одговоре о томе где је злоупутреба почињена. Осим с Маурицијуса, често службено, међународним каналима полицијске сарадње да би смо дошли до извршилаца дела, тражимо податке и с Малте, Исланда, из Ирске, Индије... – објашњава Алексић.
Последњи случај у новосадској Полицијској управи забележен је кад корисник преко „Неттелера“ није при трговини водио рачуна о својим подацима и није их заштитио.
- На једном сајту су тражили да их све наведе уз адресу и шифру, а кад се одмах потом поново обратио, овог пута правом сајту који веома личи на претходни, сазнао је да је непосредно пре тога био жртва преваре. „Скрил“ је сличан „Неттелеру“. Те преваре се веома често дешавају и приликом онлајн букинга за резервисање туристичких услуга. Људи који нешто наручују даљински за своју кући потребно је да буду веома опрезни, на пример, ако преко неког посредника, попут „Алибабе“, наручују ствари из Кине - објашњава Алексић.
Суштина је у томе да постоје многи лажни сајтови, готово идентични с оригиналом, а имају готово неупадљиву ситну разлику. Стога, неопходно је пажљиво проверити почетну страну и садржај сајта преко којег се тргује.
М. Вујачић
