Њему је, подсећања ради, после изрицања пресуде, укинут притвор у којем се налазио 14 месеци, односно од хапшења и замењен мером кућног притвора уз примену електронског надзора и забрану коришћења телефона и интернета. Та мера ће трајати до упућивања на издржавање затворске казне.
Образлажући првостепену пресуду, судија Видоје Митрић, који је председавао већем, навео је да кривично веће сматра да је у потпуности доказано да је Бањац починио кривично дело које му се оптужницом ставља на терет.
Приликом одлучивања о казни, узета је у обзир чињеница да је Бањац отац двоје мале деце и да је до сада неосуђиван. Судија Митрић је том приликом истакао да верује да ће пресуда делотворно утицати на осуђеног и изразио наду да се више неће видети у судници.
Подсетимо, Бањац је ухапшен 3. фебруара 2021. године због сумње да је од фудбалера ФК „Војводина” Младена Деветка покушао да изнуди 40.000 евра. Наводно је рекао оштећеном да су он и његова девојка дужни истој фирми неколико хиљада евра, те да тај дуг на штету своје имовине мора да врати. У случају да не врати, ако буде морао, оштећеном ће поломити ноге “тако да неће моћи да игра фудбал”.
Како је наведено у оптужном акту, надаље је казао да ако нема новца, требало би да прода кућу или узме паре на камату. Иако је оштећени рекао да он нема никакав дуг према било коме, окривљени је наставио с претњама у телефонским и личним контактима.
Приликом изношења завршних речи, заменик ВЈТ Ксенија Дајановић је истакла да је током поступка утврђено да је Бањац починио кривично дело које му се оптужницом ставља на терет. То, како је рекла, не произилази само из тајног надзора и прислушкивања, већ и из комплетне документације и доказа прикупљених у истрази и изведеним на главном претресу. По њеном ставу, јасно је да се ради о потраживању великог непостојећег дуга, уз озбиљне претње.
Бранилац окривљеног, адвокат Горан Карадаревић био је становишта да дело није доказано и тражио је ослобађајућу пресуду за свог брањеника и пуштање из притвора. Како је рекао у завршној речи, сматра да тужилаштво није доказало кривично дело, јер изнуда подразумева намеру да себи и другом прибави противправну имовинску корист. Он је напоменуо да се не може рећи да је окривљени имао умишљај, као и то да је сведок објаснио како је дуг настао. Према његовим речима, Деветкова девојка Јована М. је починила злоупотребу у фирми у којој је радила и није могуће да оштећени није ништа знао о томе јер је трошила велике суме новца. Навео је и то да је оштећени са својом девојком вратио дуг тек кад су схватили да су откривени.
Д. Николић
М. Вујачић
