Иако је девојчица је већ давала изјаву током истраге, у Центру за социјални рад и приликом вештачења, по налогу Апелационог суда у Новом Саду, она је поново саслушана, а као посебно осетљив сведок, своју изјаву поново је дала из скрин собе.
Наставак главног претреса је заказан за фебруар следеће године.
Подсетимо, Ш. Т. је 25. јуна оглашен кривим и првестепеном пресудом осуђен на седам година затвора јер је, како је тада образложила судија Ивана Јосифовић, у периоду од марта 2018. до фебруара 2020. године, према малолетној оштећеној рођеној 2008. године, починио продужено кривично дело покушај обљубе са дететом.
Иако је поступак од почетка био затворен за јавност због заштите малолетне жртве, изрицање пресуде је било јавно.
Образлажући пресуду, судија Ивана Јосифовић је казала да је суд прихватио исказ девојчице дат из скирн собе, а који је био јасан и детаљан, као и на основу материјалног доказа, односно дневника девојчице.
Ш. Т. је ухапшен је 5. марта 2020. под сумњом да је приморавао једну дванаестогодишњакињу да га непримерено додирује по интимним деловима тела, а заузврат јој је давао новац. Лисице су му стављене на руке у насељу Липов гај, код Ветерника, где је и живео, а приликом претреса његовог стана и викендице на Рибарском острву полиција му је одузела мобилни телефон, таблет и рачунар да би се утврдио садржај у њима.
Подсећања ради, према незваничним информацијама, оштећена је водила дневник у којем је, између осталог, написала да иде код једног старијег чике, који јој говори да га додирује и да јој заузврат даје новац. То је случајно прочитала њена другарица, када је девојчица заборавила свој дневник у школи и тако се све открило.
Суд је, како је на изрицању пресуде образложено, одбрану окривљеног прихватио у смислу да је он девојчицу примао у своју кућу - викендицу, да јој је давао на коришћење свој мобилни телефон и таблет, да је подучавао и са њом разговарао, што је и малолетна оштећена навела.
- Малолетна оштећена, иако изузетно интелигентна, дете је које разумљиво нема правничка знања, па суд њен исказ, супротно наводима одбране окривљеног, није ценио као вид освете нити манипулације јер иста не зна да разликује облике извршења кривичних дела, па је сасвим сигурно да није намерно и лажно навела да је окривљени, поред бројних радњи које недвосмислено имају обележје недозвољених полних радњи, предузео и радњу која по правној квалификацији одговара управо кривичном делу за које је и оглашен кривим, а то је обљуба са дететом у покушају. Да је хтела да га неосновано и намерно терети лажним исказом, далеко би било извесније да је у конкретним околностима „измислила“ свршен облик тог кривичног дела, а не у покушају - наведено је, поред осталог, у образложењу пресуде.
- Разумљиво је да није било других лица непосредно присутних када се то дешавало, те да нема очевидаца самих инкриминисаних догађаја, али то је уобичајено за оваква кривична дела. Како није било физичких трагова јер није ни била примењивана сила, нема ни материјалних доказа у том правцу. То међутим, не умањује уверење суда који је ван разумне сумње утврдио да су се инкриминисане радње догодиле - пише у образложењу пресуде.
Д. Николић
