- Коначно смо сазнали да утопљено дете нађено у Хрватској јесте наш Антонијо, како смо и слутили све ово време. То су нам усмено саопштили у полицији у Осијеку. Нема више наде, али верујте да ми је данас лакше јер коначно знам да ћу га донети кући, достојанствено сахранити и моћи да му запалим свећу на гробу. Исплакали смо све сузе за ова четири месеца, као луди ходали кућом, нисмо ни спавали, ни јели... Надали смо се да је негде можда жив, мада је све указивало на то да није. Сад бар знамо да је свему крај, да њега нема и да ћемо са тим морати да живимо - у сузама прича тата Зоран за "Курир".
Антонијо последњи пут виђен на обали Дунава
Антонијо је, подсетимо, задњи пут виђен жив на обали Дунава у Апатину, 29. маја, где је дошао бициклом са братом од тетке Патриком Б. (10). Од тада им се изгубио сваки траг. На обали су им остале патике и бицикла, те се сумњало да су ушли у реку и утопили се. Наредних недеља уследила је опсежна потрага на реци, обали, у шуми...
Девет дана касније, 7. јуна, код Даља у Хрватској из Дунава је извучено тело дечака. Одмах се посумњало да се ради о једном од двојице малишана из Апатина. Иако је био на идентификацији, Зоран није могао са сигурношћу да потврди да се ради о његовом сину.
- Збунила ме мајица. Био је у школи у плавој, били смо убеђени да је у њој и отишао у вожњу, а утопљеник чије сам слике гледао је имао црвену... Лик нисам могао добро да видим, тело је дуго било у води, променило се. Тек после смо закључили да, пошто нико није био код куће, да је Антонијо могао да пресвуче плаву мајицу у којој је био у школи и обуче црвену. Али нисам смео да ризикујем да погрешим, нисам смео да тврдим да је он, кад нисам био сигуран - рекао је раније отац Зоран.
Друго тело пронађено је 22. јуна увече, стотинак метара низводно од Апатина, у тзв. Ловрином лиману. ДНК анализом је потврђено да је реч о Патрику, који је сахрањен 26. јула.
(Ало)
