Јучерашње рочиште трајало је шест сати и тада су сведочили чланови породица Чикић, Божовић и Мартиновић.
Сузана Станковић Чикић рекла је да је њима Андрија био једино дете, које је одрасло у изобиљу љубави и поштовања.
- Када се родио, Андрија је донео светлост у нашу кућу, а нас је стално учио и подсећао да будемо бољи људи и родитељи. Сећам се једне ситуације када је имао пет година, тада ме замолио да га водим у парк јер су му тамо били другари, видела сам тада у том његовом погледу да је баш желео и ја сам му то испунила, иако сам имала друге планове. Повратку тражио ми је сладолед, остало му је кусура и знате шта је урадио ушао је у цвећару и тражио црвени цвет за његову маму - расплакала је неутешна мајка талентованог пијанисте.
-Тог дана, 3.маја послао ми је пољубац када смо га оставили испред школе. Касније ме је супруг звао и рекао да се десила нека пуцњава у школи и да је он кренуо, а ја сам остала да радим у ординацији. Нисам слутила да се десило нешто. Отишла је да види на интернету шта се дешава и видим пуцњава, тада смо се чули са родитељима једне од девојчица и тада смо сазнали да је била пуцњава и ја сам дошла код школе - навела је она и додала:
- Супруг и ја одлазимо у Тиршову тада нам саопштавају да је неки дечак NN погођен са два хица у груди. Не знате како да се понашате, да се радујете што је ту, или што није. Ужасан осећај, у том лутању из болнице у болнице зове ме мајка Софије Негић и каже ми:"Нема моје Софије, мртва је!" а ми у таксију јер нисмо имали снаге више да возимо. У том тренутку говорим таксисти да појача вести које иду на радију - каже она и додаје:
- Осморо деце је убијено и чувар обезбеђења. То су биле вести на радију, ја кажем таксисти вози у ПС Врачар, не знам како смо се попели на спрат.
Како је даље навела, почела је да лута од зида до зида након вести да јој је дете убијено.
- Људи стоје око нас, не знам како смо сишли низ те степенице. Тражимо да видимо своје дете, али како сада свима јавити да нема Андрије... Изузетно тешко, када смо јавили мојим родитељима у Шведској чула сам врисак моје мајке и тешко дисање мог оца - рекла је она.
Моменат да мора да види своје дете је разорио.
- Следи моменат да морам да видим своје дете, али како. Желим, али како. Не знам шта ћу тамо затећи, тада су ми дали да видим моје дете у некој црној кеси - каже несрећна и неутешна жена након чијих речи многи у судници су почели да плачу.
Како је даље објаснила било јој је тешко да када је тражила вечну кућу за свог сина, није желела "да то буде гробље, него неки парк" и да су из тог разлога одлучили да буде Лешће, а не Ново гробље које им је ближе.
- Перем и пеглам му ствари као да иде на екскурзију, а не на вечни починак. Као да сам луда... Касније када сам га видела у ковчегу питала сам их:" зашто му је мокра коса?" и добила одговор да су га сад купали, тражила сам фен да му осушим косу - рекла је она.
Како је даље навела она је са супругом гледала фото документације са лица места. - Иако су нас саветовали да то не радимо, ја сам морала. Нисам могла да живим са тим да не знам шта се десило са мојом сином. Тада смо видели да је на јакни имао рупу од метка. Први метак Андрија је избегао и завршио је у столици. Уследио је хитац у ногу, а онда у руку, метак је разнео срце и груди - испричала је мајка потресне детаље.
Навела је да је она била у тиму који је испитивао дечака убицу у поступку који се води против његовог оца у Вишем суду у Београду и навела је да је тада осетила његову велику хладнокрвност.
- Питала сам га да ли зна да ми је убио дете, рекао је да зна. Када сам питала зашто је био на његовом списку, рекао је да је то океј - навела је она.
- Та хладноћа целе породице је нешто невероватно. Он није има емоцију, мајка је била са њим тада ни она, а отац који га води у стрељани каже да није крив. Много тога ме мучи - навела је.
Она је додала да је касније у телефону свог сина видела да се дописивао са дечаком убицом, али да јој није причао о њему.
-Тада сам нашла поруке где ми је дечак тражио неку одређену композицију за његову сестру коју претходно нису нашли на интернету, тада му је Андрија рекао да је и он тражио али да не може да нађе, све је било на неком другарски нивоу. Потом је додала како је могућ "да за 10 душа нико није крив и да нема ничије одговорности.
Суђење је почело у октобру, када је закључено припремно рочиште, а данас би требало да сведоче породице Влаховић, Кобиљски и Аћимовић, чији чланови су убијени 3. маја у школи.
Тужбу је поднело укупно 27 тужилаца, односно чланова породица жртава масакра, а тужени су малолетник и његови мајка и отац.
Суд ће одлучивати о тужби и тек по окончању парничног поступка донеће одлуку да ли у потпуности или делимично прихвата тужбени захтев породица или га евентуално одбија.
Тужба је поднета у парничном поступку због накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица, као и на име претрпљеног страха.
Овом тужбом је затражена и новчана рента, односно будуће давање одређеног износа новца од дана пресуђења па док за то трају услови - и то на име будуће нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица.
Суд је раније одредио у односу на оца дечака привремене мере забране располагања и отуђења имовине у кривичном поступку који се води против њега, а према мајци у парничном поступку.
У парничном поступку против дечакове мајке Виши суд у Београду донео је решење о привременој мери у односу на имовину у њеном власништву, односно да је блокирана за продају и изнајмљивање.
Више јавно тужилаштво у Београду је 10. октобра подигло оптужницу против оца и мајке дечака, као и власника и инструктора стрељачког клуба у којем је, како се сумња, К.К. учио да пуца, док је малолетник кривично неодговоран јер у тренутку масакра није навршио 14 година.
Решење о потврђивању оптужнице постало је правоснажно, па се очекује да Виши суд у Београду услоро закаже почетак суђења и у том кривичном поступку.
У овом суду води се још једно суђење по тужби против породице Кецмановић, школе и државе, коју су поднели чланови породице Дукић, односно девојчице која је убијена у школи.
Танјуг/Курир
