Вечерас горе остаци кукурузовине и висока сува трава код села Мијатовац код Ћуприје, у Мајуру код Јагодине, њиве код Свилајнца... Дим се види на десетак места.
У Ватрогасном спасилачком батаљону у Јагодини, речено је Танјуг да је у октобру било више од 300 пожара, у просеку сваки дан десет, а у односу на исте месеце прошле године више од 3,5 пута.Највише пожара било је на отвореном и на подручју Јагодине, Цхуприје и Параћина.
Материјална штета није мала како директна тако и индиректна а казне за оне који изазивају пожар су од 10.000 до 50.000 динара за физичка лица и до милион динара за правана лица, потсећају ватрогасци и полиција.Поред тога што је законом забрањено спаљивање, овакав начин уклањања биљних остатак "нема никакву оправданост ни у еколошком ни у агротехничком смислу јер се уништва природни екосистем, губи органска
хранљива маса и загађује животна средина а угрожени су људи и имовина" стоји у апелу локалне самоупораве у Јагодини.Саветодавалац за ратарство Пољопривредно саветодавне стручбе службе за Поморавски округ у Јагодини Миланка Миладиновић, у тексту објављеном јуче у недељнику "Нови пут" у Јагодини, истиче да је "паљење жетвених остатак најлошији начин њиховог уклањуања".
Она потсећа да од оваквих пожара, "сваке године у Србији изгори више стотина хектара обрадивих површина и више стотина хектара шума, а узрок пожарима је најчешће људски фактор, односно неконтролисано паљење жетвених остатака".Само паљење "нема ни једну корисну сврху и иде на штету пољопривредника, а може се набројати безброј негативних последица", истиче Миладиновић.
Она подсећа и да "изазивање пожара је три године пасивног статуса за пољопривредно газдинство, јер такво не може остварити ни једну постицајну меру од Министарства пољопривреде".
