Они су претходно у два наврата били ослобођени од оптужби након суђења пред Одељењем за ратне злочине у Београду.
Против ове пресуде другостепеног већа Апелационог суда, пошто је на штету окривљених - дозвољена је жалба у трећем степену, о којој ће олучивати трећестепено веће Апелационог суда.
Бајић и Пауковић су осуђени због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва јер су као припадници Војне полиције Шесте санске бригаде ВРС, 10. октобра 1992. године у месту Камичак убили Хасана Рахића (60), Минку Јусић (70), Муниру Хотић (54), Ђемилу Бехар (54) и тада малолетну Сафету Бехар (12).
У образложењу Апелационог суда наводи се да изведени докази несумњиво указују на окривљене као извршиоце овог кривичног дела и са сигурношћу упућују на једини могући закључак да су управо окривљени извршили кривично дело које је предмет оптужбе.
Они су из аутоматских пушака испалили већи број метака и лишили живота петоро цивила, што, како наводи суд, указује да су деловали као саизвршиоци.
"У вези са тим, суд је утврдио да је код окривљених постојао јединствени умишљај да се оштећени лише живота и активно су учествовали у радњи која је имала ту последицу, један је прихватао радње другога као своје и заједничке изражавајући тиме вољу да заједно изврше дело", наводи се у образложењу пресуде.
Апелациони суд је од олакшавајућих околности за окривљене ценио њихов ранији живот, да су у време извршења кривичног дела имали 21, односно 24 године, као и њихове породичне прилике.
Као отежавајућу околност, суд је ценио тежину извршеног кривичног дела и настале последице, односно да је том приликом страдало петоро људи, од чега четири жене, од којих и једну девојчицу од 12 година, те да су оштећени били незаштићена лица која нису допринела оваквом понашању окривљених, нити су код њих могла изазвати осећај угрожености.
