Готово половина откривених прекршаја били су прекршаји прекорачења брзине, укупно 12.535. Када је реч о овом прекршају, пресретачи су зауставили девет возача, углавном страних држављана, који су управљали возилом брзином већом од 210 километара на сат.
Ауто-пресретачи имају уређаје који могу детектовати саобраћајне преступе у три и више трака. Нови аутомобили-пресретачи имају моторе од 380 коњских снага и опремљени су савременом техником, у коју спада и 12 камера постављених у браницима возила. Оне у свим метео-условима могу забележити све врсте прекршаја. Имају и систем који сам препознаје таблице, тако да саобраћајци истог тренутка могу проверити да ли постоји потрага за њима и да ли је возилу истекла регистрација.
Полицајци у пресретачу морали су да прођу посебну обуку да би могли радити тај захтеван посао.
Институција полицијских пресретача, односно необележених возила која патролирају ауто-путевима и кажњавају возаче који ширину друма и дугачке правце злоупотребљавају возећи пребрзо, одавно је позната на Западу као једно од најефикаснијих средстава спровођења закона о безбедности у саобраћају.
Већ неко време флота тамних лимузина патролира и нашом мрежом ауто-путева.
Први покушај формирања пресретачке јединице везан је за изградњу ауто-пута „Братство-јединство” у СФРЈ, када је, по неким информацијама, тадашња Народна милиција набавила неколико поршеа 911, који су, нажалост, врло брзо оштећени у заташканим инцидентима. Након тога, па све до пре неколико година, на српским путевима није било пресретача, а наше „парче” ауто-пута служило је бројним странцима да се опусте и „притисну гас до даске” након темељно контролисаних хрватских или мађарских деоница.
Таквој пракси дошао је крај јер је пре седам година оформљена јединица полиције намењена контроли возила у покрету, чији је задатак да патролира, упозорава, спречава и кажњава свако кршење закона и озбиљније прекорачење брзине. Под контролом је целокупна домаћа мрежа ауто-путева, а у плану је постављање пресретача и на важнијим магистралним правцима.
По речима надлежних, та јединица користи најмодернију технологију за снимање и праћење возила на ауто-путу, нове аутомобиле снажних мотора, као и групу специјално обучених возача. Због свега тога, у полицијским круговима та јединица понела је епитет „елитна”, као што је то случај и у другим земљама.
Стручњаци истичу да је, без сумње, тај потез МУП-а био неопходан, не само да се њиме прате светски трендови већ и да се адекватно одговори на алармантно велик број саобраћајних несрећа на нашим путевима. Наиме, основни „алат” за ту врсту посла састоји се из потпуно нових модела аутомобила и електронских система снимања монтираних у аутомобилу, који покривају простор не само испред возила него и са стране и иза, а могу мерити чак и брзину аутомобила који долази у сусрет, са занемарљивом могућношћу грешке. Висок квалитет опреме омогућава снимање при свим временским условима, па чак и ноћу. Пресретачи могу бити заустављени поред пута и регистровати брзину кретања возила.
Уз моћне аутомобиле, за контролу брзине на ауто-путевима у Србији, која је, иначе, од средине маја 2020. повећана на 130 километара на сат, полиција користи и мотоцикле. Они на српским путевима патролирају од 2012. године, а раде у пару, што значи да су увек најмање два мотоцикла у непосредној близини, због безбедности, као и ефикасније контроле и боље покривености деоница пута. Мотоциклисти-пресретачи возе мотоцикле сузуки ГСX-Р 1000, који постижу максималну брзину од 299 километара на час.
Када се прекршај уочи, возило се прати уз непрестано снимање, после чега полиција упозорава несавесног возача звучним и светлосним сигналима, а видео-запис о учињеном прекршају архивира се и користи као документ који се предаје судији за прекршаје.
По речима запослених из компаније која је одговорна за монтирање опреме у аутомобиле, МУП Србије је до сада набавио 30 сетова, што наводи на закључак да је 30 аутомобила или у функцији полицијских пресретача или ће то ускоро бити.
За ловце на прекорачење брзине МУП Србије је, кажу познаваоци, купио возила заиста адекватна за ту функцију. Наиме, циљ је био направити флоту брзих лимузина које ће бити неупадљиве по својој спољашњости. Избор полиције пао је на пасат с моторима 2,0 ТФСИ и 3,2 ФСИ, пежо 607 2,7 В6, шкоду суперб 2,8 В6 и БМВ серија 3 и 5.
Сви аутомобили потпуно су нови, тамне су боје, а на први поглед не разликују се од „цивилних” примерака и сви имају стандардне регистарске ознаке разних градова у Србији. Једини начин да се препознају је пажљиво посматрање задњег стакла, иза којег је ЛЕД дисплеј на којем се могу исписати команде осталим возачима приликом претицања, као и према малој камери, коју је готово немогуће приметити, а налази се изнад унутрашњег ретровизора. Реално, приликом брзог проласка поред пресретача, скоро је немогуће приметити о каквом се аутомобилу ради.
Иако се не ради о суперспортским аутомобилима које користе развијеније земље (порше 911 у Немачкој, ламборгини галардо у Италији, јагуар у Великој Британији), та возила су сасвим дорасла задатку. Наиме, приликом избора, осим „неупадљивости” у мору сличних или истих возила на нашим путевима, једна од карактеристика била је и снажан мотор који пресретаче лако и брзо доводи до брзине од 200 километара на час, кажу стручњаци. Та брзина узима се као лимит до којег пресретачи иду. У случају да се праћено возило не зауставља или чак убрзава, алармирају се остале јединице Саобраћајне полиције па се „јурњава” завршава на наплатној рампи или чак уз помоћ барикада.
Д. Николић
М. Бозокин
