Још на почетку процеса 2011. године сви окривљени су негирали оптужбе: председник Извршног одбора Металс банке Ананије Павићевић, чланови Извршног одбора Милан Тепић и Нада Миланков, чланови Управног одбора банке Душан Мартиновић, Станко Тодоровић и Анка Лончар, као и директор новосадског привредног друштва „Панкомерц” Александар Павићевић, а у завршним речима одбране износи се контаргументација оптужбама и траже ослобађајуће пресуде.
Одбрана оспорава у свему аргументацију оптужнице којом је обухваћено 20 кредита Металс банке одобрених од новембра 2007. године до октобра 2008. новосадским фирмама „НС Дон 2006”, „Панкомерц”, „Кромпродукт” и „Металс комерц”.
Одбрана заступа став да је све у вези с одборавањем кредита „рађено у складу с прописима и пословном политиком Металс банке, а да је иза рушења те банке, као и процеса окривљенима, политичка прича чији је циљ био насилна власничка трансформација Металс банке”.
Адвокат Предраг Боговац, бранилац Ананија Павићевића, у завршној речи је навео да се Павићевић током целе своје каријере борио да сачува Металс банку и да је Извршни одбор, чији је председник био, поступао законито, као и Управни одбор, у складу са Статутом банке и свим актима који су предвиђали и описивали рад органа банке.
Бранилац је истакао да је светска финансијска и хипотекарна криза букнула у октобру 2008. године и да је последице осетила и Металс банка, а дошло је, како је навео, и до увођења принудне управе, одлуком НБС-а.
– Одбрана сматра да је проблем у Металс банци настао начином на који су принудни управници поступали у свом управљању банком, доносећи неке незаконите одлуке, те и да су применили погрешан правни пут код покушаја наплате кредита – казао је Боговац.
Прво је један од принудних управника дао усмени налог референтима у Сектору за корпоративно банкарство да блокира текуће динарске и девизне рачуне предузећа „НС Дон”, „Кронпродукт” и „Панкомерц” пре него што су кредити доспели на наплату. Мада је раније уговорена каматна стопа омогућила очување финансијске вредности кредита, они су, како је рекао бранилац, недоспеле кредите прогласили доспелим и ревалоризовали их у супротности са законом, и на тај начин је банка зауставила у привредном пословању та четири предузећа – кориснике кредита, своје старе комитенте који су обављали платни промет преко Металс банке, имали у њој своје депозите, рачуне.
Како се чуло у завршној речи, осим та четири предузећа, никад ниједно привредно друштво није отишло у стечај због таквих потеза Металс банке.
– Зашто је то учињено баш на тај начин не могу да докажем, али мени личи да је на тај начин покушано да се преузме власништво над тим правним лицима, да се преузму акције банке које су имали власници тих правних лица, јер се потом брзо спроводи докапитализација Металс банке. Мења се власничка структура банке и претвара се у Развојну банку Војводине с већинским капиталом Покрајине Војводине, што се показало неуспешним пројектом јер се њом руководило и понашало се као да је друштвена имовина, а не приватна, као што је била у време руквођења Ананија Павићевића – навео је Боговац.
Бранилац је додао да је „бонитет предузећа ’Панкомерц’, ’Металс комерц’, ’НС Дон’ и ’Кронпродукт’ увек био такав да је заслуживао одобравање кредита и оправдано су их добијали јер су имали и непокретну имовину, и залихе, и обртна средства, и
Тужилаштво је завршну реч изнело раније и, оставши при својим наводима, предложило осуђујућу пресуду за свих седморо оптужених.
Тужилаштво је у завршној речи истакло да су изведени докази за наводе оптужбе те истакло, између осталог, да „из досијеа 20 спорних кредита произлази да ниједан од предлога Сектора за корпоративно банкарство Металс банке који се односио на те кредите није био потписан од директора Сектора Слободана Бајина, а да многи од њих нису били потписани ни од референата чије је име стајало на тим предлозима као обрађивача, због чега предлози нису ни били подобни да на основу њих Извршни одбор Металс банке, као њен надлежни орган, донесе одлуку о спорним кредитима”.
Тужилаштво је предложило затворске казне за све окривљене: Ананију Павићевићу три и по године, Милану Тепићу три, Анки Лончар две и по, Нади Миланков две као и Александру Павићевићу, Душану Мартиновићу годину и шест месеци, а Станку Тодоровићу годину дана затвора.
власнички удео у другим предузећима, и хартије од вредности, и увек су враћали кредите”, па би, како верује одбрана, вратили и оне који су сада у оптужници.
Нека имовина, како је напоменуо адвокат, постоји код тих правних лица и данас и из ње је била могућа наплата, а из неке имовина је погрешно наплаћивано.
Адвокат Биљана Десница Петровић, која брани Наду Миланков, такође је затражила ослобађајућу пресуду, и нагласила да одбрана сматра да оптужбе нису доказане.
– Нада Миланков је савесно радила свој посао – рекла је Биљана Десница Петровић. – Радила га је експедитивно, с много знања и стручно. И за све то је добијала лични доходак. Увек је и само радила за лични доходак. Као члан ИО је поступала по законима и подзаконским актима и све одлуке ИО су и донете на основу претходних одлука УО.
У завршној речи одбране је истакла је и да су „спорни кредити” били „адекватно обезбеђени”, те да је „највећи део био обезбеђен и додатним средствима обезбеђења, а суштина банкарског
пословања је да је меница јачи инструмент обезбеђења од хипотеке јер се путем ње може наплаћивати потраживање на целокупној имовини а не само на оној која је под хипотеком. Имовина спорних привредних субјеката је била позната и вредност те имовине је увелико превазилазила износе одобрених кредита”.
Суђење се наставља 5.марта.
Ј. Јаковљевић
