Већ пуних 28 година, свака три месеца Вујовић добровољно даје крв, што простом рачуницом доводи до податка да је течност која живот значи дао 114 пута. Како каже тај скромни жандарм, највише му значи сазнање да може некоме спасти живот јер има ретку АБ негативну крвну групу.
– На неки начин наставио сам породичну традицију јер је мој отац Божо био такође донор те драгоцене течности – прича за „Дневник” Новак Вујовић, и додаје да планира да настави тај хумани и племенити чин све док га здравље буде служило. – Први пут сам дао крв ратне 1992. године, док сам служио војни рок у Јакову, код Београда. Након војничких дана, некако спонтано, као да се то подразумевало, наставио сам да будем добровољни давалац крви.
Након одслужења војног рока, тај племенити жандарм вратио се у родно Липљане на Косову и Метохији и засновао радни однос у приштинском затвору, као радник обезбеђења, да би 14. марта 1998. године обукао полицијску униформу.
Професионални пут га је из Приштине 28. јуна 1999. године довео у срце Војводине, у Врбас.
– Где год да сам био и радио, нисам престајао да будем давалац крви. Ово ми је трећа књижица добровољног даваоца. Прво је то било у Приштини, потом у Врбасу, а сада у Новом Саду – каже Вујовић, који је припадник Жандармерије од њеног оснивања.
Радо се сећа ситуације када је, пре 25 година, приликом добровољног давања крви, заједно с њим био један старији давалац, ком су, том приликом, запослени у Заводу за трансфузију крви честитали што је стоти пут дао ту драгоцену течност.
– Тада сам помислио: да ли ћу ја икада достићи тај магичан број, а ето, испаде да сам га и престигао – каже он.
Осим тога, Новак Вујовић је више пута даривао и крвну плазму, а пре више година је потписао донорску картицу док је то била реткост.
Он је 2015. године добио сребрну медаљу и захвалницу у знак признања за дату крв, изражену племенитост и љубав према човеку, које се додељују онима који су крв дали 75 пута.
Златну медаљу, која се додељује за стото даривање крви, планира да посвети, како каже, свом великом пријатељу др Миодрагу Лазићу из Ниша, који је недавно преминуо од коронавируса.
Д. Николић
