У Маркуша, сина некадашњег функционера полиције, непознати нападач је, како сазнајемо, испалио шест-седам метака из пиштоља. Задобијене повреде су биле тешке, с обзиром на то да су меци завршили у готово сваком делу младићевог тела. Маркуш је, упркос напорима лекара Ургентног центра да га реанимирају, убрзо подлегао ранама.
Нападач, за кога се верује да је професионалац и да је имао помагаче, у 21.40 је пуцао из мрака у тренутку када је Маркуш прилазио „мерцедесу” удаљеном од хале свега неколико метара. Будући да су на колима америчке регистарске ознаке, и да таквих таблица нема много у Новом Саду, инспектори не искључује могућност да је сада покојни Маркуш кобне вечери возио кола свог зета, бившег кошаркаша Дарка Миличића, који се оженио његовом рођеном сестром.
По досадашњим сазнањима, Маркуш је те вечери био на фудбалу у хали. Када се с торбом упутио према колима, нападач, који га је, по свему судећи, чекао, пуцао је у њега, после чега је побегао, највероватније пешке. С вишеструким повредама, Маркуша су одмах приватним колима превезли до Ургентног центра, удаљеног око километар одатле, али му, нажалост, није било спаса. Повреде су биле смртоносне.
Морамо, нажалост, да се суочимо с чињеницом да смо постали држава у којој се шверцује много дроге (Марко Лопушина)
Ко је и због чега пуцао у тог двадесетдеветогодишњака, међу Новосађанима познатог по учествовању у многобројним инцидентима у граду, који је још као малолетник долазио у сукоб са законом, утврдиће се истрагом.
Маркушево убиство последње је у низу убистава изведених на начин карактеристичан за криминалне обрачуне. У последњих пет и по година у Србији и Црној Гори извршено је 98 таквих ликвидација, а жртве су углавном имале криминалну прошлост.
У класичној сачекуши 28. фебруара 2015. године у Новом Саду су убијени Ненад Опачић и његова супруга.
Напади ватреним оружјем из сачекуша било је и лане. У Новом Саду је 24. јануара, усред бела дана, испред једне школе пуцњима из ватреног оружја рањен мушкарац који је дошао по дете. Пет месеци касније, покушано је убиство Которанина Слободана Кашћелана и његовог телохранитеља Владана Вукчевића из Херцег Новог.
За сада није до краја утврђено да ли је нападач на „ауди” цетињских таблица, у којем су били Кашћелан и Вукчевић, пуцао с мотора или их је пресрео пешке у Улици Васе Стајића, али је дефинитивно знао тачно време и место где ће се појавити. На „ауди” је испаљено петнаестак метака, од којих је неколико прошло кроз стакло на вратима возача и задње стакло, док су нека зрна избушила и врата.
Кашћелан се сматра вођом једног од которских кланова, а у Нови Сад се склонио од полицијских истрага, али и због учесталих пуцњава у Котору у којима је и сам био мета.
На једног мушкарца у Улици Мише Димитријевића 8. септембра 2016. двојица су испалила више хитаца, а затим се аутомобилом удаљили с места догађаја великом брзином.
У класичној сачекуши пре годину убијена је фитнес инструкторка Теодора Каћански (30) из Новог Сада, на коју је пуцао непознати нападач на новосадском Телепу. Подсетимо, Теодора је 19. новембра 2016. године око 18 часова рањена с више хитаца на паркингу у Сомборској улици код броја 8, а преминула је 22. новембра увече у Клиничком центру Војводине.
На њу је пуцано у тренутку када је са сувозачевог места прешла на возачево да препаркира аутомобил „рејнџ ровер” београдских таблица испред зграде у којој је живела с момком. По речима људи који су се затекли у близини после догађаја, тада је из жбуња излетео нападач и из „тетејца” испалио пет хитаца у девојку, а затим побегао. Верује се да је Теодора убијена грешком, а да је мета био њен дечко.
У Србији 58 организованих банди
На територији Републике Србије делује 58 организованих криминалних група. По нивоу организованости, 8,6 одсто група је високог нивоа, 44,9 одсто средњег и 46,5 ниског нивоа, саопштио је МУП Србије у својој студији „Процена претње од тешког и организованог криминала”, презентованој јавности пре две године.
Доминантна криминална активност је кријумчарење и трговина дрогом, чиме се бави 86,2 одсто организованих криминалних група.
Криминалну активност спроводе у земљама порекла дрога, на рутама кријумчарења и у земљама одредишта, при чему остварују сарадњу с иностраним организованим криминалним групама. Осим те криминалне активности, спроводе и друге, као што су кријумчарење ватреног оружја, кријумчарење и растурање фалсификованог новца, разбојништва, тешке крађе, преваре, крађа возила, зеленашење, прање новца.
"Сачекуше су се вратиле на улице Београда и Новог Сада, али и других наших градова, и све више узимају данак", указује за „Дневник” добар познавалац прилика у српском подземљу Марко Лопушина
"Деведесетих година прошлог века, у време санкција, ратова, бујања криминала свих врста, српска мафија је ојачала кријумчарећи гориво, цигарете, дрогу. Домаће тржиште убрзо је постало тесно за све групе па су почела међусобна убијања. Говорили су да је „бара” мала а „крокодила” је много па су почела убиства. То је у акцији „Сабља” 2003. године сасечено јер је већина припадника тих група завршила иза решетака а разбијена је и њихова нарко-мрежа", додаје Лопушина.
Затишје у ликвидацијама, међутим, било је кратког века. Стасале су неке нове групе које су се окренуле шверцу дроге.
"Морамо, нажалост, да се суочимо с чињеницом да смо постали држава у којој се шверцује много дроге. Јесмо транзитна земља за ваљање хероина, кокаина, марихуане и других дрога, али велики део и остане код нас. И овога пута је много „крокодила” а „бара” је и даље мала", истиче Лопушина.
Каже да су сачекуше су последица таквог стања.
"У борби за превласт на нарко-тржишту, које значи и много новца, не преза се од убистава из заседе, постављања бомби... Ако се узме у обзир да је много оружја у илегалном поседу, а које се у највећој мери користи за такве обрачуне, такве ликвидације нису велико изненађење", закључује Лопушина
М. Бозокин
