НАД РЗАВОМ СТОЈИ СВЕТИЊА КОЈА ЈЕ ПРЕЖИВЕЛА НЕЗАМИСЛИВО Манастир Добрун је рушен, паљен, претворен у магацин муниције и разнет, али његове фреске и данас сведоче о временима Немањића
Тамо где се планински масиви преламају у оштре клисуре, а смарагдна река Рзав вековима дуби свој пут кроз стене, сместио се Манастир Добрун.
Ова древна светиња, удаљена тек дванаест километара од Вишеграда, не представља само културно-историјски споменик од непроцењиве вредности, већ и живописан сведок успона, падова, страдања и васкрснућа српског народа на овим просторима.
– Познат у старим записима и као Крушево, Добрун датира из златног доба српске средњовековне државе. Подигао га је 1343. године жупан Прибил, а историјски извори бележе да су његови синови Стефан и Петар наставили очеву задужбину, доградивши спољну припрату и раскошну ризницу. Вековима је овај манастир био главно духовно и просветитељско средиште регије, окупљајући на стотине монаха који су у тишини рзавског кањона преписивали књиге и чували пламен писмености – кажу та РИНУ у надлежној Туристичкој организацији.
Оно што Добрун издваја у богатој ризници православног наслеђа јесу његове непроцењиве фреске, које су чудом преживеле векове и ратна разарања. Унутар цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице, посетиоци и данас могу да се диве ктиторској композицији жупана Прибила, али и јединственим историјским портретима цара Душана, његове супруге Јелене и сина Уроша.
– Ови прикази нису само врхунска уметничка дела свог времена, већ и необориви историјски документи о дубоким везама ове области са владарском династијом Немањића. Судбина Добруна била је нераскидиво везана за судбину народа који га је градио. Рушен је и паљен небројено пута. Први налети османске војске крајем 14. века оставили су га у рушевинама, након чега су га обнављали деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица – додају саговорници.
Ипак, најтежи ударац манастир је претрпео током Другог светског рата. Немачке снаге су светињу претвориле у складиште муниције, а приликом повлачења, подметнути експлозив сравнио је цркву са земљом. Чинило се тада да је једно поглавље историје заувек затворено. Међутим, историја Добруна је историја непрестаног обнављања.
У послератним деценијама, манастир је поново подигнут из пепела, а верни народ и црква вратили су му стари сјај.
Данас овај комплекс нуди много више од саме цркве. Изнад манастира, на неприступачним стенама, поносно стоје остаци старог средњовековног града Добруна, док околину краси монументални споменик вожду Карађорђу, подигнут у знак сећања на Први српски устанак.
Манастир Добрун данас је незаобилазна тачка за све путнике намернике, историчаре и туристе који пролазе путем између Вишеграда и Ужица.