Одлуку о овом захтеву треба да донесе председник Вишег суда у Београду, а она се очекује до сутра пре подне када је планиран наставак суђења.
Шарић је изузеће затражио изреволтиран, што је судско веће судије Синише Петровића одбило захтеве одбране да се из доказа изузму пресретнути телефонски разговори и записници о претресању просторија оптужених.
Судија Петровић је у више наврата опоменуо Шарића, али му није изрекао казну.
Судско веће Петровића је такође одбило и предлоге Тужилаштва за организовани криминал да се изведу као докази прислушкивани разговори Шарића и тројице његових сарадника.
Одбијено је да се као доказ преслуша прислушкивани разговор Дарка Тошића и Жељка Вујановића којим, како тврди тужилаштво, договарају испоруку две тоне кокаина.
Није прихваћен као доказ ни разговор Дарка Шарића и Бобана Стојиљковића који су у својим одбранама тврдили да се и не познају.
Веће Специјалног суда није прихватило ни предлог тужилаштва да се као доказ изведе разговор о препознавању гласа другооптуженог Горана Соковића, који је у бекству, а терети се да је један од организатора ове групе.
Тужилаштво је као доказ предложило разговор у којем се Соковић на почетку представља именом и презименом, јер је Апелациони суд, по укидању првопстепене пресуде наложио да се обави препознавање његовог гласа.
У овом случају од укупно 24 оптужена, осморица су још у бекству.
Шарићевој групи се понавља суђење по јединственој оптужници спојеној од ранијих шест оптужница, којом се терете за шверц више од 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.
Прву првостепену пресуду којом је Шарић био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне укинуо је Апелациони суд прошле године и наложио понављање суђења.
Шарић се предао српским властима 18. марта 2014. године од када се налази у притвору. Пре тога је од почетка поступка у октобру 2009, био у бекству.
Према оптужници, чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева, мада су им полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, па је прво хапшење ове групе уследило у Уругвају 15. октобра 2009. и истовремено у Србији у акцији „Балкански ратник“.
У Специјалном суду у Београду Шарићу се у посебном поступку суди због оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.
Шарић и још 17 окривљених у том процесу терете се за прање око 22 милиона евра.
