Због тога је суђење одложено за сутра, односно док тужилац за организовани криминал не донесе одлука о захтеву одбране.
Бранилац оптужених, некадашњих припадника Ресора државне безбедности, Зора Добричанин Никодиновић појаснила је да саслушање заменика тужиоца тражи пошто је пред судским већем као доказ изведен допис од 3. септембра 2010, а који је Мандић послао БИА и у ком се наводи да им доставља УСБ са телефонским комуникацијама из априла 1999, наводно прибављен током истраге о убиству Ћурувије.
"Ми не знамо шта се налази на том УСБ, али нас занима ко је, како и када, и по чијем налогу направио поменути УСБ, без одобрења истражног судије", рекла је Добричанин Никодиновић.
Напомињући да Устав Србије прецизно дефинише неповредивост слободе комуникације грађана, она је указала да је по процесном закону који је важио у то време, овакву наредбу могао је да да само истражни судија.
"Из тог разлога нас занима ко је без одобрења истражног судије прибавио податке о комуникацији грађана и доставио их БИА. Због тога тражимо да се прегледа УСБ и саслуша заменик тужиоца", изјавила је адвокатица, указујући да тужилац може да буде саслушан, само уколико буде прихваћено његово изузеће - да више не поступа у том предмету.
Претходно, пред судским већем саслушан је радник БИА Дејан Јаблановић, који је са припадницима МУП-а учествовао у писању извештаја о телефонским комуникацијама и анализи базних станица оптужених у време убиства Славка Ћурувије.
Он је потврдио да је овај извештај сачињен 13 година после ликвидације, тек 2012. године.
За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и припадник тога центра Ратко Ромић, као и Мирослав Курак коме се због бекства суди у одсуству.
Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.
Радоњић и Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.
Радоњић и Марковић се терете за подстрекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.
Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".
Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.
