Србија је једина земља где се успешност решавања убистава новинара мери знаком - нула, рекао је председник Независног удружена новинара Србије(НУНС) Славиша Лекић и подсетио на судбину новинара Милана Пантића и Даде Вујасиновић.
Лекић је нагласио да ће за "три месеца бити 16. година од убиства Пантића, данас је 18. година од убиства Ћурувије а пре неколико дана смо обележили 23. године од убиства Даде Вујасиновић".
Према речима Лекића, "мале су шансе да се убице новинара открију изузев у случају Пантића јер постоји индиција да држава ту нема умешане прсте".
Лекић је рекао да је министар за информисање у време убиства Ћурувије 1999., Александар Вучић, тада рекао да је то учинила црногорска мафија, а пре ти године да је у томе удела имала држава.
Не би било лоше саслушати Вучића да открије своја сазнања, рекао је Лекић.
Позивамо све колеге и целокупну јавност да не забораве шта се овде десило 1999., да се боре за слободу медија и безбедност новинара, рекао је представник Удружена новинара Србије(УНС) Владимир Радомировић.
Он је позвао судске власти да не одуговлаче суђење за убиство Ћурувије и од Владе Србије да хитно приведе правди оптуженог Мирослава Курака коме се суди у одсуству јер је у бекству.
Подржавамо рад Комисије за истраживање убистава новинара и очекујемо да ће се расветлити све околности смрти Даде Вујасиновић и открити убице Пантића, рекао је Радомировић.
Ово је и борба за права новинара, за право грађана на јавност политичког деловања, мене лично као жртве и Славка Ћурувије, истакла је Бранка Прпа, која је била са Ћурувијом у тренутку кад је убијен испред њховог стана у Светогорској у Београду и поново позвала на расветљавање његовог убиства.
Обележавању годишњице убиства Ћурувије присуствовао је државни секретар за информисање и медије у миниситарству културе и информисања Нино Брајовић, као и друге личности из јавног живота.
У Специјалном суду у току је суђење некадашњем шефу Државне безбедности(ДБ) Радомиру Марковићу и још тројици некадашњих припадника ДБ, оптуженима за убиство Ћурувије.
Тужилаштво тврди да је Ћурувија убијен по налогу н.н. лица из врха власти због његових критичких наступа у јавности.
