Вежба иПРОЦЕЕДС се спроводи у оквиру заједничког пројекта ЕУ и Савет Европе и у наредна четири дана ће експерти покушавати у симулацији са реалним условима да пронађу и заплене имовину насталу од кривичнихи дела на интернету.
Учесници ће завршити у четврта у 13 сати и тим сваке земље ће објаснити како је водио истрагу, како је сарађивао са другим тимовима и шта су успели да ураде, а онда ће стручњаци из Савета Европе представити како су то они радили.
Истрага је почела у једног земљии затим је настављена у другим држава.
Заменик начелника Одељења за сузбијање вискотехнолошког криминала у МУП-у Драган Јовановић је казао да је то одељења прошле године поднело укупно 116 кривичних пријава против 127 особа која су извршила кривична дела.
Додао је да је лишено слободе чак 57 људи који су извршили 189 кривичних дела.
"Посебно је важно да смо од посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал прошле године примили чак 778 захтева за прикупљање обавештења. Истим темпом смо кренули и ове године и у прва три месеца поднели смо 35 кривичних пријава против 40 лица за 39 кривичних дела. Ухпашено је 16 лица и приведено надлежном тужилаштву".
Како је рекао, то су кривична дела која покривају финансијске преваре на интернету, злоупотребе и фалсификовање платних картица, дигитално насиље над децом, сексуална експлоатација деце и друго.
Јовановић истиче да Србија већ 10 година спроводи акцију Армагедон, која је усмерена на сузбијање сексуалне експлоатације деце на интенерту".
Нагласио је да сви треба на интернету да се понашају паметно и бебзедно, а не да се на интенету и друштвеним мрежа олако сликају о објављују документе као што су пасош или лична карта и дају подаци о платним картицама, свом кретању, летовањима, објављују слике деце и слично.
"Они који то раде тако постају лакша мета интернет предаторима и преварантима. Никада немојте да дајете податке о својој платној картици, пин код и друге, на интернет сајтовима за које нисте сигурни чији су и које плаћање вршите", рекао је Јовановић.
Каже да је то одељење МУП-а имало приступ "дарк вебу" и да учествовало претходних година у већем броју међународних полицијских акција од којих су неке биле усмерене на криминалне активности на "дарк или дееп" вебу.
Јовановић је додао да наши органи сарађу у томе са ФБИ и многим другим међународним партнерима, као и да је у тим акцијама било и наших држављана који су били октивени и ухапшени.
Нагласио је да је претходних неколико година обележила велика миграција разних податка на клауд, као и злоупотреба криптовалута које су на велика врата ушле у кириминалне токове.
Јовановић је рекао да се у наредним периоду може очекивати тренд великих глобалним сајбер напада, као што се догодило прошле године.
Консултант Савета Европе Најџел Џонс је говорећи о данашњем скупу рекао да је реч о програм у оквиру Савета Европе који треба да пружи подршку земљама потписницима Декларације из Будимпеште о високотехнолошком криминалу.
"Реч је о семинару у којем ће учесници из Србије, БиХ и Црне Горе практично вежбати на симулацији откривања сајбер криминала и направити истрагу која почиње у једног земљи а онда се наставља у другим земљама", рекао је Џонс.
Каже да криминалци данас користе напредне методе као "дарк веб" да би се куповале нелегалне ствари и иматеријали, а онда користе биткојне односно криптовалуту за извођење својих финансијских трансакција.
"Суштина је у томе да се схвати да не може ову врсту истраге да обави једна организација или институција у само једног земљи већ је потребна сарадња на међународном нивоу и такав је и сценарио", поручио је он.
Према његовим речима, бројне су претње које данас постоје у тој области и стално се мењају.
"Прошле и ове године највећи проблем су били малициозни рансомњаре вируси и софтвери који шифрују компјутер на неки начин и праве проблеме. Све те финансијске трансакције се одвијају преко биткојна", нагласио је Џонс.
Представник ЕУ на вежби Марчело Репић је похвалио рад српских власти у борби са сајбер криминалом.
"Капацитет српских власти нису тако лоши и бољи су у односу на неке друге обилике криминала. Српске власти су учествовале у три међународне истраге у 2018. години".
Репић је истакао да је у Србији дошло до побољшања и у другим областима, као шот су спречавање злоупоребе платних картица, уласка у туђе компујетере и мреже на недозвољен начин...
Навео је да је Србија усвојиила стратегију за сузбијање сајберкриминала од 2019. до 2023.
Репић је додао да ЕУ финансира два пројекта у Србији у области финансијских истрага и против прања новца.
Заменица шефа мисије Савета Европе у Београду Ирина Сахакиан Ветер је рекла да желе да помогну земљама да подигну своје капацитете за борбу против сајбер криминаллу у складу са декларацијом из Будимпеште.
Указала је на повезаност финансијских токова и сајбер криминала наводећи да према подацима УН пет одсто глобалног БДП-а или два трилиона долара годишње чине дигиталне трансакције.
"Једини начин за борбу је сарадња професиналне заједнице преко границе", поручила је она.
