Прошле седмице Кантић је у одговору Ненадићу, који су у целости објавили црногорски медији, поред осталог, навео да се достављањем службене белешке о обавештењу прикупљеном од грађанина Мирка Велимировића 23. октобра 2020. године, српски тужилац, ометајући доказивање, грубо умешао у поменути поступак.
У саопштењу српског Тужиоца за организовани криминал, тим поводом се истиче да сва сазнања и информације којима је ово тужилаштво располагало у вези са тим предметом подељена са црногорским колегама када се до њих долазило, и на начин како је то предвиђено међународним конвенцијама о пружању међународне правне помоћи и Уговором о пружању међународне правне помоћи у кривичним стварима између Републике Србије и Црне Горе.
Подсећа се да је током спровођења предистражног поступка, па и током трајања истраге, размена информација и докумената по захтевима за пружање међународне правне помоћи главног специјалног државног тужилаштва Црне Горе учињена је у најмање седам наврата 2016, 2017. и 2018. године.
Када је у питању испитивање Велимировића, Тужилац за организовани криминал је указало да је преко управе Казнено-поправног завода у Ћуприји тужилаштво примило захтев Велимировића "за хитан разговор са тужиоцем поводом информација о тероризму које су од интереса за безбедност земље, наводећи да су у питању животи више људи и да је ствар ургентна“.
Како је Тужилаштво за организовани криминал искључиво надлежно за вођење поступка у предметима тероризма и имајући у виду да су ти предмети по својој природи ургентни, то Тужилаштво је по захтеву Велимировића у најкраћем узело изјаву у складу са Закоником о кривичном поступку, наводи се у саопштењу.
Истиче се да из разлога, који су у Велимировићевом захтеву наведени, није произилазило нити је било могуће наслутити да ће се изјава односити на поступак који се води у Црној Гори или његов део.
Након узете изјаве, а будући да су се њени наводи односили управо на тај поступак, српско тужилаштво је 27. октобра изјаву доставило Специјалном државном тужилаштву Црне Горе, како би се са њом упознали и како би предузели даље процесне радње.
Имајући у виду да је у том предмету у току другостепени поступак пред црногорским правосуђем, о чему Тужилаштво за организовани криминал, како напомиње, сазнања има искључиво из медија, оно није вршило проверу навода изјаве и није ни овлашћено да цени да ли је и у којој мери та изјава, која је дата овом тужилаштву, идентична или различита у односу на изјаву која је дата пред надлежним правосудним органима Црне Горе.
"У складу са правилима међународне правне помоћи, ниједна доказна радња не може и не сме бити предузета уколико не постоји захтев за пружање међународне правне помоћи", навело је Тужилаштво за организовани криминал и истакло да оно не води кривични поступак против Мирка Велимировића.
Једина информација којом располаже је, како се наводи, да се Велимировић, у тренутку подношења захтева за разговор са тужиоцем, налазио на издржавању казне у КПЗ у Ћуприји.
Српско тужилаштво је приметило да је одговор главног специјалног тужиоца Црне Горе, достављен том тужилаштву тек 17. новембра, 20 дана од достављања изјаве и сазнања за њену садржину, као и да је тек у том одговору постављено питање - зашто Велимировић није саслушан на околности притисака које је навео у својој изјави.
Српски тужилац истиче да је његовом црногорском колеги итекако познато "да то није могуће без достављања замолнице".
"Свако другачије поступање би било незаконито и противно правилима међународног права, те би по тумачењу главног специјалног тужиоца могло да се сматра потенцијалним ''грубим мешањем'' у поступак", наводи спрско тужилаштво.
Додаје да до достављања одговора главног специјалног тужиоца ЦГ, "нема никаквих сазнања о томе да ли је и ко евентуално вршио неки притисак или како је наведено, ''подучавао'' било које лице које је било предмет поступка у Црној Гори".
Такође, српрски тужилац указује да је интересантно што су овакве тврдње тек сада изнете, а да ниједном од започињања сарадње 2016. године, није захтевано или предлагано да се одређена лица саслушају и испитају на те околности.
Он додаје да ни сада нису наведена нити именована лица која су то чинила, ако су то и чинила, иако из достављеног одговора произилази да је главни специјални тужилац Црне Горе убеђен да је такав утицај постојао.
"Уколико је главни специјални тужилац Црне Горе таква сазнања имао од раније, да ли то сада значи да је такав утицај тада одговарао и био повољан, а сада је контрапродуктиван. Ако је тако, морамо се запитати шта је разлог промене мишљења главног специјалног тужиоца о ''штетност'' односно ''дозвољености'' таквог утицаја", навео је Ненадић.
Такође је зачуђен због закључивања црногорског колеге - да је у Србији формирана "некаква криминална организација" да опструира поступак који се води у Црној Гори, те подсећа да је тај поступак, "државни удар", инициран управо на основу информација добијених од правосудних органа Србије, што и сам наводи црногосрски тужилац, и како је заиста и било.
Истиче да српско тужилаштво није могло утицати, нити је утицало на одлуке о покретању и вођењу било ког поступка у Црној Гори, па ни овог.
Такође је подсетио да Тужилаштво за организовани криминал никада није имало увид у целокупан поступак и све доказе које је је у свом одговору елаборирао Кантић, закључујући да су њему свакако познати разлози зашто то сада чини и то посредством медија.
"Тужилаштво за организовани криминал (Србије) сматра да комуникација између два тужилаштва не треба да се одвија посредством медија, те је Специјалном државном тужилаштву ЦГ 23. новембра, у складу са предвиђеним инструментима међународне правне помоћи, доставило свој одговор, а ово саопштење је изнуђена реакција на медијско деловање главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића", напомиње се у саопштењу.
