Подсетимо, новосадска полиција ухапсила је 12. јуна Радослава Мургашког због постојања основа сумње да је усмртио три године млађег брата Жарета.
Као што смо писали, Радослав је у дворишту породичне куће на Сентандрејском путу на Клиси, у поподневним сатима, испалио више хитаца из ватреног оружја у брата, који је преминуо на лицу места. Одмах након злочина, Радослав се дао у бег плавим „опелом”, али су га брзом и ефикасном реакцијом полиције пресрели и опколили припадници Интервентне јединице у Партизанској улици и ухапсили.
Он је код судије за претходни поступак, признао дело за које се терети, након чега му је одређен притвор због бојазни од понављања дела и због узнемирења јавности.
Према незваничним сазнањима, до породичне трагедије дошло је након краће свађе браће.
– Жаре је дошао кући с посла да узме нешто, а Раде га је чекао. Одједном су се посвађали и чула су се, чини ми се, четири пуцња – рекао је један од комшија за “Дневник”, одмах након ове породичне трагедије, не верујући да је старији барт могао да убије млађег. Комшије су одмах пријавиле инцидент полицији, а према незваничним сазнањима до којих је дошао “Дневник”, Радослав је у Жарета испалио читав шаржер из “тетејца”.
- Не знамо одакле Радету пиштољ, нисмо знали да га има. У ствари не знамо ни да ли има дозволу за пиштољ, ако је има онда је то још из периода када је радио у обезбеђењу – казали су тада рођаци.
За осумњиченог Радета кажу да је био љубоморан на Жарета од малих ногу.
– Није га волео од када се родио. Вечито је био љубоморан на њега и стално је гледао да му напакости. А Жаре је био баш добар, добродушан, ма, диван. Нема горег него када удари брат на брата – рекли су познаници браће за „Дневник”.
Како је наш репортер тада сазнао на лицу места одмах након породичне трагедије, између браће је и раније долазило до сукоба. Из тог разлога је покојни отац Милорад и поделио имовину равноправно обојици синова.
– Покојни отац је сву стечену имовину поделио на равне части. Једнако су добили и један и други. Али Раде је увек нешто био незадовољан, увек му је било мало и све је мерио. Често је мењао послове, али се ни на једном није дуго задржавао, вероватно јер је био кратких живаца – рекли су рођаци и комшије, док за покојног Жарета имају само речи хвале. Кажу, био је добар, вредан и весео човек, ког су сви волели.
Претпоставља се да је, можда, окидач за тако стравичан злочин било то што је мајка недавно један плац, који је имала на свом имену, оставила млађем сину јер се, после мужеве смрти, он бринуо о њој.
Д. Николић
