Она је, пре свега, одговарала на питања одбране о карактеристикама личности окривљеног.
На претходном рочишту изјаснио се вештак за психијатрију, који је навео две верзије догађаја у налазу и мишљењу. Једна се односи на случај да се исказ окривљеног прихвати, а друга у супротној ситуацији. Одговарао је на питање одбране о томе како је оптужени дошао у стање афекта.
Вештак је дозволио могућност да је оптужени могао бити доведен у стање афекта, када га је оштећени, евентуално, напао ножем у пределу врата и, при томе, сматрао да му је живот угрожен. Наводно је оштећени, у спорним моментима, био под утицајем алкохола и непријатан, а његово понашање у таквом стању би могло да утиче на понашање окривљеног, навео је вештак.
Оптужени је, по тренутној квалификацији оптужнице, починио покушај убиства, тако што је нанео убодну рану Ивану Бојићу. Вештачењем би требало да се утврди да ли је смрт оштећеног последица рањавања, с обзиром на то да је наступила након више од девет месеци од поменутог догађаја.
Окривљени, који се брани са слободе, поновио је лане више пута да не признаје кривично дело које му се ставља на терет. Он је испричао да је оштећени, по његовом мишљењу, био љубоморан на њега јер се колико-толико ослободио наркоманске зависности и што има девојку, док је оштећени остао у канyама наркоманије. Испричао је да је у једном тренутку оштећени на њега кренуо ножем и да га је ухватио за сечиво, а да је другом руком начинио „полугу”, те да је овај при том комешању сам себе убо.
Он је описао да је био у шоку и страху кад је Иван кренуо ножем на њега. Казао је да су њих двојица стајала један наспрам дугог, да је оштећени кренуо оштрицом ка његовом врату, те да је избегао један убод и инстинктивно га оборио преко своје ноге. Изнео је мишљење да је Иван имао намеру да сам себе повреди и додао да сам није гурао нож ка његовом телу и да није имао намеру да га повреди.
Крај суђења је одложен за 16. март наредне године, до када би требало да се уради додатни ДНК налаз за, сада покојног, оштећеног и то узимањем бриса од његовог родитеља, пошто није рађена обдукција.
М. В.
