Пре тога ће у 11 сати у Скупштини града Београда бити одржан комеморативни скуп. Посмртни остаци страдалог Шаулића допремљени су синоћ авионом Владе Србије из Немачке. Након што је у 14 часова завршена обдукција Шабана Шаулића у Немачкој, његова деца Санела и Михајло преузели су тело.
Први резултати обдукције су стигли, а један од најчитанијих немачких портала пренео је саопштење полиције у којем се наводи да је певач преминуо од повреда задобијених у стравичној несрећи, као и да је у тренутку удеса био везан појасом.
„Те повреде изазване несрећом јесу изазвале његове смрт. Повреде су биле толико велике да, све и да су га оперисали, не би успели да му спасу живот. Осим тога, нема знакова да није имао појас”, пише у саопштењу полиције до којег је дошао немачки сајт „Ноје Вестфалише”.
Турчин Alsin Levent, возач „мазде” који је 17. фебруара око 6.45 часова изазвао несрећу, свом адвокату у притвору је рекао да се не сећа несреће. Левента је у притвору посетио адвокат Јерит Шул, који је немачким медијима рекао да је његов клијент у шоку због свега што се догодило.
– Рекао ми је да не може да верује шта се догодило у недељу и да се уопште не сећа несреће – казао је Шул репортерима „Њестфален Блата”. Он је додао да његов брањеник, насупрот оном што се првобитно мислило, има место пребивалишта у Немачкој, због чега ће предложити да му се укине притвор.
Шабан Шаулић, краљ народне музике, како су га с поштовањем звали, погинуо је 17. фебруара у 68. години, у саобраћајној несрећи у Немачкој, близу града Билефелда. Шаулић је аутомобилом кренуо на аеродром када се догодила несрећа, у којој је живот изгубио и његов дугогодишњи пријатељ, музичар Мирсад Керић, који је био за воланом. На њих је, у великој брзини, налетео аутомобил којим је управљао Турчин Алсин Левент и ударио их отпозади, после чега су оба возила изгубила контролу и ударила у банкине.
Кум Шабана Шаулића Слободан Бобан Стојадиновић једини је преживели из аутомобила. У потресној исповести из болничке постеље проговорио је о свему, па у јавност изнео још шок-детаља језиве саобраћајке.
– Лежим у кревету, такорећи не могу да устанем – тихим гласом говорио је Слободан. – Терају ме да шетам да не бих добио упалу плућа. На силу морам да устанем, плачем на сав глас и урличем од бола. Морам да станем и да се усправим да бих боље дисао јер, када лежите у постељи, прикујете се за њу. То отежава рад плућима, онда тромбозе, онда ме на силу терају да устанем. Ноге не могу да померим због карлице јер ми је пукла. – Изашао је (Шабан Шаулић) из аутомобила, седео на некој огради, држао се за стомак или не знам где. Рекао је да му је лоше, прикључили су га на апарате, видели да губе притисак, али нису знали где. Пошто није имао спољашње крварење, знали су да је унутрашње. Позвали су хитно хеликопетер, који је слетео, ставили га на апарате и одвезли у болницу.
С. Х. Д.
