Беживотна тела Дамира Терзина (47) и његовог оца Светислава Терзина (67) у суботу касно после подне пронађена су у њиховој породичној кући, а десетак дана раније самоубиство на оближњем Католичком гробљу извршила је Дамирова мајка и Светиславова супруга Љиља Терзин (64).
Неко од комшија је у суботу после подне полицији пријавио да им је чудно што извесно време не виђају комшије па је убрзо потом полиција провалила у кућу и затекла језив призор. По незваничним информацијама, претпоставља се да је син Дамир ножем заклао оца Светислава, а потом извршио самоубиство тако што је попио већу количину лекова.
Патрола полиције је у недељу после подне дежурала у близини куће у којој се збила трагедија јер у кући више нико није остао, пошто су трагично животе изгубила сва три члана породице.
Вест о трагедији брзо се прочула у варошици крај Тисе, али о мотивима и разлозима породичне трагедије само се нагађа, на основу онога што о тој породици знају комшије.
Уска Улица Стевана Дороњског и тај крај Новог Кнежевца слове за миран део варошице јер су у близини болнице, Православног и Католичког гробља.
По свему судећи, науршени породични односи су кулминирали када је Љиља пре десетак дана узела пиштољ и себи прекратила живот на Католичком гробљу, пуцајући себи у главу. Од комшија смо сазнали да је она као службеница до пензионисања радила у новокнежевачкој „Алеви”, а да је њен супруг Светислав пре неколико година доживео шлог, те да није излазио из куће.
– Видела сам у суботу аутомобил полиције, али нисам знала шта се десило – каже комшиница, коју смо срели у недељу после подне. – Тек јутрос, када сам била на пијаци, чула сам за трагедију и прочитала на друштвеним мрежама. Ту смо, у комшилуку, али су се они слабо кретали, а и када смо се виђали, само смо се поздрављали. Нисам с њима ништа велико имала. Љиљи сам била на сахрани, чисто из куртоазије јер смо комшије. Не знам како је откривено како се све догодило. Прича се да је неко од комшија пријавио да се у кући ништа не дешава.
Ни остале комшије не знају шта се тачно десило јер су мало комуницирали с настрадалом породицом. Испред куће су остала паркирана два аутомобила, једна плава времешна „застава 750” која није у возном стању и други аутомобил „опел”, који је паркиран на улици пред улазном капијом.
– За трагедију сам чуо јутрос, ишао сам до комшинице, која је кућа до куће с породицом где се све десило. Комшиница ми је испричала да је син Дамир заклао оца, који је био шлогиран и вегетирао већ неколико година. После Љиљиног самоубиства, Дамир и отац Светислав су живели сами у кући. Дамир је раније, пре неколико година, кратко време држао кафић „Ле понто” у Новом Кнежевцу и живео је с родитељима. Чврсто је био везан за оца, али, колико сам чуо, с мајком је имао конфликте. Причало се и да мајку туче. Био је повучен у себе, није се много дружио. Све што се дешавало, било је у породичном кругу.
Комшиница каже да је Дамир, пошто заклао оца, попио таблете „бенседина”.
– Био сам у воћњаку у суботу после подне када су ме звали телефоном да се распитају о пријави у вези с комшијама да је нешто сумњиво – испричао је комшија који није желео дам у се помиње име. – Рекао сам само да нисам виђао Дамира да излази и да је његов „опел” паркиран. Дешавало се да сам га виђао у току дана да одлази и долази, нешто се дешавало, па сам и полицији рекао да је приметно да се у кући ништа не дешава. Нити ко излази, нити ко улази. После сам чуо да је полиција дошла у току вечери у суботу, али нисам претпостављао да се нешто тако страшно десило.
Како смо сазнали од комшија, наводно је син Дамир мајку кривио за то што се отац Светислав разболео и остао непокретан па су морали да га негују. Све указује на то да су породични односи били нарушени, међутим, није било пријава полицији о евентуалном насиљу у породици. Ситуација је, по ономе што се након трагедије сазнало, била прилично деликатна, а све је трајало неколико година.
М. Митровић
