Отац је осумњичен да је дао информације о времену и месту када ће Вања бити сама, с намером отмице и потом тражења новца од мајке. Међутим, како је рекао министар Оливер Спасовски, ствари су измакле контроли, па је организатор и главни осумњичени Љупчо Палевски-Палчо пиштољем упуцао и убио Вању.
Пре него што је постао осумњичен, отац Александар је пријавио Вањин нестанак и учествовао у трагању за њом. Био је са мајком Зорицом, која је јавно тражила помоћ у проналажењу Вање и прва је пријавила нестанак, око 12 часова након нестанка.
Ово је последња карика у низу догађаја који су довели до најгорег убиства на територији Северне Македоније у последњих неколико година.
Ево како се све одвијало:
Јутро (понедељак, 27. новембар), 7:20 часова:
Вања излази из куће. Обично је прати њена сестра, али овог пута у школу иде сама. Изашла је из куће и кренула ка излазу из зграде. Тамо су је чекала два лица, док је на улици стајао украдени "ситроен". Они су претходне вечери од њеног оца сазнали да да ће Вања изаћи сама из куће и планирали како ће је отети.
Обојица је отимају, везују и стављају у велику врећу за спавање. Износе је из зграде и стављају у аутомобил. У близини је био и аутомобил "рено" који их је пратио током целог пута.
Јутро, 7:40 часова:
Мајка Зорица Ђорчева добија обавештење од разредног старешине да Вања није на часу. Покушава да је добије на телефон - али телефон је искључен. Последњи сигнал са њеног телефона био је близу "Силбо" или "Броз кафе". Након тога, губи се сваки траг.
Јутро, око 8:35 часова:
Мајка пријављује да је њена ћерка нестала. Полиција добија информације и отвара случај. Зорица контактира и две-три Вањине пријатељице, али оне немају информације. У исто време, Вања је већ у аутомобилу који креће ка Мирковцима у Скопској Црној Гори. Тачна локација у селу није позната.
Јутро, око 10:00 часова:
Вања је у пртљажнику “ситроена” који је претходно украден од убијеног Панча Жежовског из Велеса. Претпоставља се да је жива, али везана и затворена у врећи. У аутомобилу који их прати био је Љупчо Палевски-Палчо – који је осумњичен да је убио Вању. Оквирно, у Мирковци би требало да стигну око 8 часова и 20 минута. Није познато шта се догодило у периоду између доласка и 10 часова, јер је према сведочењима, тада Палчо пуцао у Вању. Полицији су рекли да су “тада ствари кренуле ван контроле”. Ископали су рупу и тело бацили у њу, па закопали.
У неко време, осумњичени су купили бензин који им је требао да запале „ситроен“ како би уништили доказе.
Александар, отац убијене Вање, одлучује се да пријави ћерку као несталу. Полиција прима пријаву, а он сарађује са полицијом.
Поподне, 12:08 часова
На друштвеним мрежама објављује се апел мајке Зорице за помоћ. Она наглашава да је Вања нестала и објављује две слике девојчице. У објави описује како је обучена, како изгледа, одакле је к кренула и куда је требало да стигне. Трагање траје целог дана. Грађани су се мобилисали. Постоје иницијативе за самостално претраживање Скопља, фотографије се постављају на стубовима у целом граду.
Вече, око 20:00 часова
На питање да ли међу оцем и њоме постоје лоши односи, Зорица наводи: "Разведени смо, али немамо лоше односе. Ево, свакодневно је ту, има кључ од стана. Обоје смо оријентисани на децу, немамо никакве проблеме. Ту је, ево га, код мене је".
Трагање траје следећих пет дана, различите информације се појављују у јавности.
"Отета у белом возилу", "Однета на Косово", "Дођите и узмите је из џамије". Ово су само делови дезинформација које круже на социјалним мрежама и узнемирују јавност. Круже различите тврдње, а ниједна није поткрепљена доказима.
Уторак, 28. новембар
Двадесет четири сата по пријави, Вања је проглашена несталом на веб страници македонског МУП-а. Исти дан, касније после подне, објављен је и интернационални налог за њеном потером.
Нјене фотографије су стављене на Интерполову веб страницу, на такозваној "стоп листи".
МУР је формирао штаб за претрагу по целом Скопљу. Ипак, кључни су били снимци надзорних камера. Прегледано је преко 70 камера, које су довеле до првих осумњичених.
Четвртак, 30. новембар
Главни осумњичени за организацију и извршење убиства Вање, али и Велесанина Панче Жежовског, је Љупчо Палевски-Палчо. Пословни човек, затим политичар, завршио је као контроверзна личност која има статус: осумњичен за два убиства. Током трајања потраге за Вањом, која је почела 27. новембра, он је константно делио објаве на друштвеним мрежама. Претежно су те објаве биле усмерене против западних политика, док се у Скопљу одржавао самит ОЕБС-а. Тог дана напушта Македонију. Аутомобилом одлази за Београд. Вози га његов адвокат Васко Стојков. Он данас за медије каже да нема никакве везе с догађајем, нити је знао да је Палчо осумњичен. Из Београда, Палчо одлази у Бугарску. Против њега је расписаана међународна потерница.
Субота, 3. децембар:
Полиција саслушава сведоке, међу њима и једног од сада осумњичених. Он даје информације због којих се почиње са разоткривањем целог злочина који су извршили. Проверавају се локације, обезбеђују лица. Вербални докази се упоређују с материјалним, комплетира се цела прича. Пронађен је "цитроен" и праве се везе између оба убиства. Касно увече сазнају се први стравични детаљи.
Недеља, 4. децембар, јутро и подне:
Вањино тело је пронађено закопано у селу Мирковци, у Скопској Црној Гори. Полиција трага за Палчом, пронађени су саучесници: Велибор Манев, Влатко Кешишев и Боре Видевски. Они признају кривицу и сва дела која су извршили.
Сва сведочења се поклапају. Између осталих, указује се на оца Александра, као лице које је учествовало у плану отмице и користољубља. Указују да је Александар имао контакт са Палчом - за којег се сумња да је убио Вању.
Недеља, 4. децембар, 20:57 минута:
Тужилаштво излази са заједничким саопштењем, у коме обавештава јавност да је Вања пронађена мртва.
Понедељак, 00:00 часова
Осумњичени су приведени Кривичном суду где им је одређен притвор.
МУП је објавио потерницу за првоосумњиченог за организовано убиство Вање Ђорчевске и Панча Жежовског – Љупча Палеског Палча. Александар Ђорчевски је доведен пред Кривични суд, а медијима који су били окупљени пред улазом – показао је уздигнуте палчеве.
И. Р.
