Након опела који је испред капеле на гробљу у Вајској одржао месни свештеник, тужна поворка се упутила до вечне куће малишана. У њој неутешки отац Зоран Рамадан, мајка Марија Стефановић, родбина, пријатељи, познаници... Цела Вајска је дошла на последњи испраћај троје малишана. Били су ту и људи из околних села који су чули за тешку несрећу и који су знали ту породицу. И нема тога који није јуче за њима пустио сузу.
„Такву трагедију село не памти“, рекао је један мештанин Вајске.
“А несрећа је било. Пре неколико година један мештанин је из ватреног оружја убио четворо. Пре више од три деценије у саобраћајној несрећи погинуло је троје наших мештана... али ово је најстрашније... Све се одиграло веома брзо и, нажалост, нисмо могли ништа да помогнемо.”
Подсетимо, у пожару који је избио у суботу око 8.30 часова, страдали су Николина, Никола и Исидора Р. По речима њихових неутешних родитеља Зорана Рамадана (43) и Марије Стефановић (24), малишани су спавали у кући када је букнуо пожар. Како каже Зоран, пре него што је отишао да ради у село, попио је кафу и дао деци млеко.
„Прво се пробудио Никола и рекао „Хоћу, тата, млеко”. Дао сам му млеко, а потом и Николини. Попили су млеко и наставили да спавају, а ја сам отишао да радим“, испричао нам је неутешни отац.
„Када сам изашла да нахраним пилиће у шупу, деца су остала да спавају у соби“, казала је за наш лист мајка страдале деце, која је у трећем месецу трудноће.
“Никада их нисам остављала саме. Јако је тешко изгубити децу… “
„Како је дошло до пожара, није више битно, остали смо без три млада живота која још увек нису ни закорачила у живот“, казала је за наш лист једна видно потрешена мештанка Вајске.
“За родитеље ту утехе нема, они су остали без своја три чеда.”
„Николина је тек кренула у вртић, тако се радовала…”, кроз сузе нам је испричала Марија, скрхана болом, и додала да су планирали следеће године и Николу да упишу у вртић.
“Најмлађа, Исидора, тек је проговорила „Тата”.”
По речима оца, пре два месеца су проверавали електричне инсталације у кући.
„Неки радници су радили ту на бандери прекопута, замолио сам их да погледају инсталације у кући, у којој смо живели као подстанари. Кућа јесте стара, трошна и с лошим инсталацијама, али смо се трудили да својим малишанима пружимо све што је у нашој моћи“, рекао нам је дан раније Зоран.
Иначе, Зоран и Марија су се доселили из Бачке Паланке у Вајску, у кућу у Штросмајеровој 25, пре око годину. Власник је умро, а ћерка, која је наследила кућу, живи у иностранству.
Како смо сазнали у Центру за социјални рад у Бачу, помоћ неће изостати, а породица може рачунати на помоћ друштва и надлежних институција.
Текст и фото: Д. Николић
