Вештак је данас одговарао на питанаја бранилаца оптужених Дарка Весковића и Немање Иванова о могућностима да ли су нађени ДНК могли да буду уништени.
Они су оптужени да су из аутоматске пушке са 29 пројектила из аутомобила убили Ђуровића, а након тога запалили његов аутомобил.
Међутим, пронађен је део јакне која није изгорела у том пожару-рукав, па је одбрана тражила да се уради комбиновано ДНК вештачење како би се утврдило да ли су ватрогасци приликом гашења пожара противпожарним средствима могли да униште нађени ДНК, који према досадашњим вештацењима, припада Весковићу.
Он и његова одбрана тврде да су његови ДНК трагови намештени, а он негира кривично дело.
Поступајући тужилац Ненад Стефановић се том предлогу за комбиновано вештачење успротивио, а суд га је одбио, као и неколико других предлога.
Вештак Кецкаревић је тим поводом напоменуо да ни варикина, као најјаче средство за прање, не би могла да уништи ДНК.
Суђење ће бити настављено сутра испитивањем овог вештака у вези са ДНК Весковића који је нађен на једној рукавици, а који према досадашњим вештачењима припада Весковићу.
Весковић и Иванов се терете као саизвршиоци у тешком убиству и обојица се налазе у притвору три и по године и негирају убиство Ђуровића.
Ово суђење се одвија у спрецијалној судници у Окружном затвору из безбедносних разлога.
Иванов је ухапшен у Београду две недеље након убиства, а Весковић у априлу 2018. године у Загребу, одакле је пар месеци касније изручен Београду.
Оптужени су да су из аутоматске пушке са 29 пројектила из аутомобила убили Ђуровића, а након тога запалили његов аутомобил.
На терет им се стављају кривично дело тешко убиство на подмукао начин у саизвршилаштву, као и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у саизвршилаштву.
Ђуровић је убијен испред куће рођеног брата у Улици Војводе Скопљанца број 22, након што је довезао њега и децу 10. марта 2018. године на Душановцу.
