Овом одлуком Апелационог суда преиначена је друга првостепена пресуда Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, којом је Девчић био осуђен на осам, а Крњајић на шест година затвора, док су осталим оптуженим затворске казне смањене за по годину или три године.
Сашу Стојановића Апелациони суд је осудио на казну затвора од шест година, Дарка Перића и Радована Влајковића на по четири године затвора, док је Радисава Јосиповића, Јована Димитријевића и Зорана Косијера осудио на по три године.
Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу, наводи се у одлуци Апелационо суда која је објављена на његовом сајту.
У обраложењу одлуке Апелационог суда, која је објављена на његовом сајту, наводи се да су Девчић и Крњајић ослобођени, јер је првостепеном пресудом против њих била прекорачена оптужба.
У односу на Крњајића, Апелациони суд сматра да је прекорачена оптужба, јер њега оптужница терети да је наредбу издао искључиво припадницима своје оружане групе, која се кретала тачно наведеним улицама Ловаса, док је у чињеничном опису првостепене пресуде наведено да је наредбу издао припадницима свих оружаних снага које су учествовале у нападу на село Ловас.
Такође, Апелациони суд сматра да докази изведени у односу на Крњајића и тврдње тужилаштва да је наредио припадницима своје оружане групе да отварају ватру из пешадијског наоружања, бацају бомбе и друге експлозивне направе на куће мештана хрватске националности, "нису утврђене чињенице које би биле међусобно чврто и логички повезане тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и које би са пуном сигурношћу упутиле на закључак да је управо он издао наредбу". Поред тога, овај суд сматра и да нема доказа да је Крњајић лично примењивао мере застрашивања према цивилним лицима хрватске националности.
У односу на Девчића, Апелациони суд такође налази да је прекорачена оптужница јер је у пресуди, за разлику од оптужнице, суд додао да је "затворе формирала самовласно успостављена локална власт цивилно - војног карактера", те да су „тела лица након 18. октобра 1991. године, пронађена на различитим локацијама у селу Ловас“, чиме је суд изменио чињенични опис из оптужнице, увећавајући "криминалну количину из оптужног акта" и тако повредио "објективни идентитет оптужбе и пресуде".
Апелациони суд даље налази да нема доказа да је дошло до тешког кршења међународног хуманитарног права, укључујући и тешке последице по жртве, те да нема доказа да је Девчић, заједно са сада Љубаном Деветком и Миланом Радојчићем, учествовао у задржавању и затварању оштећених у импровизоване, нехигијенске и просторно неусловне затворе.
Сматра и да није доказано да је он нечовечно поступао према цивилима хрватске националности тако што је наређивао примену понижавајућих и дискриминаторских мера, нити да је телесно повређивао приведена и затворена цивилна лица.
Остали су осуђени на затворске казне због злочина против човечности у саизвршилаштву, ратни злочин против цивилног становништва и нечовечно поступање.
Осуђени су јер су као припадници различитих формација међу којима ТО, ЈНА и паравојне формације "Душан Силни", у октобру и новембру 1991. у хрватском месту Ловас извршили напад на цивиле, према њима нечовечно поступали, мучили их, повређивали и убијали.
Број њихових жртава према оптужници износи 28.
Суђење за злочин у Ловасу почело је 2008. године, а првостепену пресуду којом је њих 13 било осуђено на укупно 128 година затвора 2014. је укинуо Апелациони суд и наложио понављање суђења.
Поступак је окончан овом правоснажном пресудом.
