Бивши начелник ветеринарске инспекције Мирослав Стојшић каже да највећи проблем представља употреба антибиотика у сточној храни, а они се стављају у храну да би стока боље напредовала и да се животиње не разбољевају.
Некада су антибиотици, подсећа он, могли да се користе само у лечењу животиња, након тога зна се период каренце када месо или млеко лечене животиње не сме да се користи. Данас је ситуација потпуно другачија.
"Сада да им буде лакше и сигурније они мале дозе антибиотика стављају у сточну храну и ти антибиотици се депонују у месу и бактерије постају отпорне на њих. Потрошачи који уносе такво месо, уносе и антибиотике", појашњава он.
Стојшић наглашава да нас то може довести у ситуацију да антибиотици не делују код баналних инфекција, те да данас имамо много примера да људи умиру од сепсе.
"Дешава се да кравама које имају упалу вимена дају антибиотике, не поштује се каренца већ се млеко ставља у промет те код потрошача који су алергични на антибиотике може доћи до смрти", појашњава он.
Систем контроле, наставља он, мора бити бољи, те се не може оставити све савести фармера и великих произвођача меса, млека који раде по ХАССП систему.
Такође, увоз јаја, пилетине, свињетину, говедине, како каже, мора бити строго контролисан и да није довољно да је извозник из ЕУ и има уведен ХАССП.
Опасно је, наставља он, и што није уређено како и где закопати угинулу стоку, па се дешава да фармери то чине на фармама, те током распадања све иде у подземне воде које многи на фармама користе.
Из Управе за ветерину кажу да су злоупотребе антибиотика могуће код узгајивача стоке, али повртара који гаје поврће, те да кориштење такве хране може довести до антимикробне резистенције на антибиотике код људи.
Кажу да спроводећи прописе из Закона о безбедности хране, Закона о ветеринарству и Закона о лековима и медицинским средствима у континуитету прате промет и примену лекова код животиња.
"Тим активностима се превентивно делује и котролише систем безбедности хране која се ставља на тржиште", наглашавају у Управи.
На недавно одржаној конференцији у Амстердаму на којој су се окупили министри здравља и пољопривреде указано је да сваке године у Европи око 25.000 људи умре због бактеријских инфекција, јер су бактерије постале отпорне на антибиотике.
Са конференције је поручено да је неопходан јединствен став у решавању проблема који повезује здравље људи, животиња и животне средине.
Министарство здравља Србије је пре две године покренуло кампању за рационалну употребу антибиотика и најавило израду Стратегије и акционих планова о анти микробној резистенцији (АМР).
Члан Посебне радне групе за рационалну употребу антибиотика професор Весела Радоњић каже да уколико се нешто не промени, процене су да ће у свету 2050. године бити 10 милиона смртних случајева само због отпорности бактерија на антибиотике.
Она је апеловала на пацијенте да буду одговорни, да антибиотике које им пропише лекар пију довољно дуго, да не прекидају терапију, да пију у довољној дози и да их не користе на своју руку.
"Нерационалном употребом антибиотика се сматра ако га неко користи без препоруке лекара, ако га лекар прописује када није индикована његова употреба", нагласила је она и додала да осим пацијената и лекара важно је и да фармацеути не издају антибиотике без лекарског рецепта.
Већ сада, како каже, постоји опасност да се развије отпорност бактерија и на лекове последње линије, који се чувају као резерва за тешке инфекције.
"Постоји опасност да ту последњу линију за лечење озбиљних инфекција можемо да угрозимо. То је алармантно упозорење на које упозорава светска јавност", закључила је Радоњић.
