– Морали смо да се реорганизујемо у складу са препорукама Кризног штаба и Владе Србије да бисмо заштитили и нас и наше кориснике – додаје Гордана Ђилас. – За време карантина организован је рад од куће за послове који могу да се обаве преко инсталиране апликације COBISS, што је било доста компликовано јер смо морали све да усагласимо, те да будемо стално доступни преко телефона, друштвених мрежа, мејлова. Морали смо такође да одвојимо посебну просторију за публикације које су биле на коришћењу, а које је требало да се дезинфикују и проведу 14 дана у изолацији пре него што буду враћене у магацин, што се ради и сад. Све то је сложен процес јер у сталној флуктуацији књига у сваком тренутку треба знати где вам се која налази. Будући да смо једно време били ограничени на десет, па на 20 људи у затвореном простору, након чега је организовано заказивање за места у читаоницама, било је доста онлајн захтева преко портала Питајте библиотекара, који ради при сајту и Фејсбук страници БМС.
Корисници су тако, путем мејла, могли да добију чланак из часописа или део књиге, односно да погледају дигиталну библиотеку, која има преко милион и шестсто скенираних страница.
– По праћењу приступања и повратним информацијама знамо да су задовољни оним што им је било доступно, мада је првенствено реч о старим и ретким српским књигама, каквих БМС има највише на свету. Дигитализација није само омогућавање корисницима да, у комфору свога дома, публикован материјал виде са било ког места на кугли земаљској, већ и један вид заштите, будући да новинска хартија има ограничен век трајања. Треба знати да не дигитализујемо комерцијална издања, попут белетристике, него културно добро од највеће вредности, које уједно и штитимо од хабања коришћењем у читаоницама – напомиње саговорница.
Број електронских издања стално расте, а тренутно их има 26.101.
Међу њима су уједно и најчитанија: комплетна „Застава”, која је током свог трајања била један од најугледнијих листова Срба у Војводини, затим Летопис Матице српске, најстарији књижевни часопис на свету, па и новосадски „Браник”. Како каже библиотекар информатор Јелена Јовин, има ту и ситније али аутентичне грађе: географских карата, фотографија, ликовних радова... Поред дигиталних издања, у току је представљање различитих збирки, као на пример референсне литературе, или појединих личности из Српског биографског речника Матице српске, својеврсног колажа ликова, значајних не само корисницима него и истраживачима српске историје и културе.
– Што се тиче квалитета, у рангу смо са иностраним дигиталним библиотекама, с тим што оне имају више докумената претраживих по разним параметрима, док се код нас тек ради оцеровање „Заставе”. Лично бих волела када би се умрежио дигитализовани материјал завичајних фондова свих библиотека у Србији – каже Гордана Ђилас.
С. Милачић
