Трошна кућица скоро на крају Титела, унутар је пуна Маркове љубави према двема ћеркицама и сину, због којих му, како вели, ништа није тешко. Иако га је жена оставила пре скоро два месеца самог са троје деце, иако је морао да да отказ да би се бринуо о стоци и деци, налази снагу да иде даље.
Како је рекао, мора јер ако не запне он - неће нико место њега. Двоје старијих, дечак и девојчица, Урош (5) и Марина (6) иду у вртић, а о најмлађој ћеркици, Милици брине он од како га је супруга напустила и вратила се код оца.
Док он ради, када се деца врате из вртића, о њима брине његова сестричина.
Нико руку помоћи да пружи
- Они су ми подршка, снага и воља да се борим за њих.. До сада нам нико није помогао. До сада ми нико није пружио руку помоћи а искрено нисам ни од кога ништа ни тражио, навикао сам да све сам у животу зарадим и стекнем сан својим радом... Нисам навикао да ишта од иког тражим. Ја сам хтео децу и морам да се борим за своју децу, како умем и знам - испричао је Марко у разговору са Бранком Станковићем, идејним творцем емисије "Квадратура круга", кроз коју пролазе сви они обележени судбином.
Један коњ и челична воља, све су чиме свакодневно иде у мобу за троје гладних уста које храни. Посао не бира, све ради, одлази чак и у шуму одакле извлачи дрва за себе и за који грош, да се накупи за храну и друге потрепштине.
За њега цело село има само речи хвале, баш као и Стака Богуновић, која већ годинама познаје и сарађује са Марком око ситних послова око окућнице. Како истиче, поносно одбија да икога моли, већ се свакодневно бори за свој динар којим храни своју децу.
-Никада није тражио помоћ од некога. Никад од никога! Ја кад му понудим нешто, њему је просто непријатно да то узме. Кажем, Марко узми то, још је добро, ако ти треба. Ако ти не треба, немој узети. Онда каже "Треба ми тетка Стако, али мени је јако неугодно", каже Стака Богуновић, комшиница Марка Љубовића.
Највећи проблем је плаћање, јер Марку је увек нелагодно да наплати свој рад па каже "Колико дате", прича она. За дечицу, једну другој до рамена, две девојчице и себе, месечно заради највише 40.000 динара мукотрпним радом. Како каже, са тим парама, не може увек да им обезбеди све што им је потребно..
„Мама је отишла код деде“
Да мама није са њима у кући, знају чак и малишани, што су потврдили одговором на Бранково питање да и знају где им је мама.
- Мама је отишла код деде, кажу углас Марина и Урош, док Милица безбрижно дрема у очевом наручју.
Скромни и насмејани, Марина и Урош су на Бранково питање шта би волели да добију, имали једноставне одговоре.
- Он хоће барбику. И да једе, лудо да једе, рекла је мала Марина у име свог брата, који ју је ипак исправио.
- Ја бих желео да добијем чоколаду - рекла је она.
Поклони од добрих људи за Божић
О бољем животу, Марко вели да машта. Дечици су макар Божићни празници протекли лепо, будући да им је Бранко заједно са својим пријатељем, донео пакетиће у којима се налазило све оно што им је најпотребније.
Поред играчака, у дом Љубовића стигли су брашно, уље, јакнице, топле фармерице... Па, ко зна, можда се јави неко ко ће Марку да понуди посао који ће моћи да уклопи са обавезама око стоке. За његов и осмех његове деце.
Дневник/Блиц/(Бранко Станковић/ Квадратура круга)
