Прави се од јунећих или свињских ногица, главе и ушију, додају вода и зачини. Мекане су и веома здраве, мада наш народ често воли да каже да и пихтије иду са годинама, јер их људи махом заволе и почну јести тек у зрелом добу.
Домаћице широм Србије јуче су спремиле овај деликатес, јер то је стари обичај, а пихтије се конзумирају на Богојављење и Јовандан.
- Месо кувано за пихтије се најбоље препознаје по томе што се лако одваја од костију, иначе, може да се ставља и свеже, а и суво месо што је важно поменути. Такође, када се ставља суво месо, тада се оне не соле. Овај обичај справљања пихтија на зимски Крстовдан практиковао се вековима, чак и моја мајка и бака су га упражњавале - рекла је за РИНУ Војимирка Спасовић.
Љубав према сремању овог традиционланог јела Војимирка је пренела и на своју кћерку Миру, која традиционално на вишевековом огњишту у кући у коју се удала и овог зимског Крстовдана са поносом спрема пихтије. Посебно место заузимају на славској трпези за Светог Јована.
- Ми сваке године пихтије правимо овде у старој кући, пратимо и поштујемо као и све друге обичаје за празнике. Ми ћемо пихтије на Богојављење конзумирати на нашој породичној трпези. Пихтије правимо од главе прасета од Божића, коју такође постављамо на Богојављенску трпезу. Иначе, јунетина и свињетина се кувају читав дан, ставе се бели лук и бибер, разлије се у посуде - рекла је ова Катржанка.
Осим што су веома укусне пихтије су и веома здраве, у себи садрже колаген из куваних костију који подмлађује организам, поправља тонус коже и еластичност ћелија.
Текст и фото РИНА
