У овој најјачој европској економији, која је и данас трпи последице кризе руско-украјинског рата, али која и буквално вапи за радном снагом, живи и ради око 400.000 Срба. Најчешће су то млади људи до 45 година, али су данас у Немачкој и они старији који чекају пензију и то им је лични услов и да се врате у Србију.
Просечан Србин у Немачкој зарађује између 1.500 и 4.000 евра, најчешће изнајмљује стан, донекле зна немачки језик, школује децу, реч пензија је важна и не би се вратио у Србију све док може да ради и зарађује.
На питање зашто и шта им је то тамо толико боље, кажу да је све некако "лакше, спорије, уређеније и са много мање стреса и размишљања о томе како сутра". Али, многи кажу и да је отаџбина у срцима, да сета постоји и да су лета и одмори резервисани за родбину и да се тада паре не жале. Своју егзистенцију темеље на раду и то најчешће у мањим фирмама у области угоститељства и производњи, али и у здравству, металној индустрији, грађевинарству, пољопривреди, услугама чишћења, обезбеђења...
За већину ових послова не треба им добро знање језика, мада је пожељно, док је у здравству обавезно. С годинама многи од њих и науче језик, они старији теже, али деци која се школују временом постаје као матерњи.
По правилу, важи да што су боље квалификације и што боље говоре немачки језик, то је Србима у Немачкој једноставније да дођу до посла и дугорочно остану. Ипак, већина радника из Србије у Немачкој ради оне мање плаћене послове, за које се тражи само диплома средње школе и површно знање језика.
Мушкарци најчешће зарађују на грађевини и сродним делатностима, где у просеку зарађују и до 2.500 евра месечно. Зидар зарађује 3.214 евра, молер 2.975 евра, а ковач може зарадити 3.053 евра месечно. Умеће вариоца се плаћа око 2.819 евра, а керамичара око 3.000 евра. Возач виљушкара, на пример, има просечну плату 2.679 евра, а путар 3.463 евра. Све су то просечне плате по званичној статистици.
Велики број Срба је у Немачкој ради и у угоститељству било како кувари или послуга и ту су плате плате нешто мање и крећу се око 1.800 евра у просеку.
Наше медицинске сестре, у овој економски најразвијенијој европској земљи зарађују и до 2.600 евра. Оно што је интересантно јесте да многи Срби у Немачкој често раде и додатни такозвани "мини џоб". На таквим пословима најчешће раде по око два сата и они им могу донети око 1.000 евра месечно у просеку.
Сад већ традиционално најтраженији су радници у здравству, медицинске сестре и лекари, па највећи број радника који је отишао са подручја Балкана, управо је из овог сектора. Физиотерапеут има просечну плату 2.588 евра, болничар 3.511 евра, медицинска сестра 3.645 евра, зубни техничар 2.590 евра. Медицинско-технички лабораторијски асистент 3.497 евра, а доктори просечно 6.337 евра.
Наши људи се запошљавају у струци и са дипломама различитих факултета, па тако инжењер машинства зарађује око 6.173 евра, инжењер електротехнике 6.300 евра, арихтекта 4.122 евра. Програмерима су врло високе плате, што је тренд широм света. Држављанство им је врло важно.
Зашто одлазимо у Немачку? Како кажу наши гастарбајтери у Немачкој разлози одласка су, кажу, реални - већа зарада, лагоднији живот и како тврде, мање стреса, јурњаве, страхова за егзистенцију.
- Све је некако лакше, мирније. У многим фирмама можеш да одабереш хоћеш ли радити шест или осам сати или прековремено. Тако супружници са децом најчешће одлучују да жена ради скараћено, а муж осам сати дневно. Предност је и што нам је свима школа и посао практично надомак куће и што не губимо ни време ни стртпљење у превозу и гужви - каже Мирко који четири године живи у Ахену са супругом и двоје деце.
Како наводи, сви Срби који раде најчешће су и кредитно способни, па готово сви узимају и добре аутомобиле на кредит. За некретнине се ипак мало одлучују јер су у питању дугорочни зајмови од 20 и више година.
Мало Срба у Немачкој има и свој стан. Сви изнајмљују простор где живе, али и овде постоје правила - не може рецимо 4 члана породице у 30 квадрата. А, кирија није никако занемарљив трошак и у просеку износи око 1.000 евра.
Једнособан стан (у центру) 1.355 евра
једнособан стан (ван центра) 1.037 евра
трособан стан (ван центра) 1.894 евра
Дортмунд
Једнособан стан (у центру) 665 евра
једнособан стан (ван центра) 366 евра
трособан стан (у центру) 1.450 евра
трособан стан (ван центра) 800 евра
Дневник/Курир/Блиц
