Код Мартоноша откривен вредан археолошки налаз из гвозденог доба

Упоредо с обимним припремним радовима за постављање гасовода, 1.октобра започета су заштитна археолошка ископавања и истраживања археолошких локалитета на траси магистралног гасовода од границе Бугарске до границе Мађарске, на деоници 4, на територијама општина Ада, Сента и Кањижа.
д
Фото: Dnevnik.rs
Планирано је да се радови, у надлежности Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, заврше до 1.децембра ове године.
 
Досадашњи резултати истраживања саопштени су на конференцији за медије у Кањижи. Археолог конзерватор у том заводу и руководилац пројекта заштитних археолошких истраживања на траси гасовода на деоници од Мола до мађарске границе Неда Мирковић-Марић, истакла је да се на тој деоници налази девет угрожених археолошких локалитета који уживају претходну заштиту, а да су изградњом гасовода угрожена четири налазишта на територији општине Кањижа, два на територији општине Сента и три на територији општине Ада.
 
У Мартоношу је дуж трасе гасовода истражено вишеслојно налазиште с остацима живота из времена неолита, бронзаног доба и латена (позног гвозденог доба). На траси је откривено око 70 објеката: кућа, јама, ровова, али и остава тегова и скелетни остаци три индивидуе. Руководилац истраживања овог налазишта, названог Локалитет 61, Кањижа, јесте др Неда Мирковић Марић, а радове је на терену водио др Мирослав Кочић из Београда.
 
- Од истражених локалитета издваја се Локалитет 61 код Мартоноша, где је откривена остава ингота, што је необично и до сада није познато да је нађено на овим просторима и у окружењу, а издвајају се и резултати на Локалитету 42 Црквено брдо у Горњем Брегу у општини Сента -  саопштила је Мирковић Марић.
Да је налаз на Локалитету 61 код Мартоноша изузетан, потврђује др Мирослав Марић из Балканолошког института САНУ. Он је објаснио да је ту у једној јами пронађена остава или скривница предмета од лимонита, коју археолози називају окер, што је пигмент за израду боја.

- Овде је нађено преко стотину ингота припремљених за транспорт или трговину, за размену, што не знам да је до сада забележено игде у Србији на археолошким локалитетима. Изгледа да је та јама прављена само њих да би они били остављени, да ли због опасности, или због чекања да се појави трговац или мајстор који ће их преузети да бих их користио. Остали су неискоришћени, спремни за употребу, што је више десетина килограма те супстанце. То потиче из периода праисторије, највероватније из гвозденог доба, али морамо сачекати да се материјал обради, да се добије дефинитиван налаз - изјавио је др Мирослав Марић.

Фото: Dnevnik.rs
 
 
Пошто оваквог материјала нема на простору где је пронађен, археолози претпостављају да је овде, надомак реке Тисе, крај које се од давнина трговало, доспео с Карпата или из дела Србије где има руде гвожђа.
До сада је кроз три општине северног Потисја истражена траса самог гасовода на седам археолошких локалитета, а два локалитета треба да буду предата инвеститору ове недеље. Даљи је план да се, након полагања цеви за потребе гасовода, археолошки објекти и структуре који су делимично откривени, пошто су залазили у профиле сонди, прошире и истраже у целини. 
 
- Успели смо да урадимо озбиљан посао. У девет археолошких екипа ангажовано је 50 археолога, који су радили истовремено на неким локалитетима у три пункта у општинама Ада, Сента и Кањижа. Иако су неки од ових локалитета познати одраније, као што је Црквено брдо у Сенти и Чонппарт у Трешњевцу, односно Велебиту у општини Кањижа, за остале смо сазнали након радова у оквиру пројекта археолошке мапе северне Бачке, који Међуопштински завод за заштиту споменика културе реализује од 2017. године уз помоћ Министарства културе и локалних самоуправа. До сада на подручју ове три општине имамо мапираних 500 археолошких налазишта - изјавила је Неда Мирковић Марић.
 
Археолошки локалитети на траси гасовода први пут су истраживани, а Мирковић Марић објашњава да су резултати веома добри и за локалитете коју су познати у археолошкој литератури. Како је рекла, неки локалитети су потпуно изненађење и добијени су вредни подаци о животу у праисторији и каснијим периодима. 

- Истраживања ће трајати још месец дана и циљ је да се истраживање прошири на део објеката који се налази ван гасовода, и да се на тај начин комплетира слика. Предстоји нам и велики посао на обради налаза, изради документације, конзервацији налаза. Надам се да ћемо све представити у једној публикацији, могуће и направити изложбу, за шта имамо довољно материјала – поручила је Неда Мирковић Марић.

Текст и фото: М. Митровић
 
 
Пројекат „Споменичко наслеђе данас” ДВП Продукција реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама...
EUR/RSD 117.5291
Најновије вести