Скрининг, односно контролисани превентивни прегледи за одређене групе становника, већ су уведени када је у питању превенција обољевања од карцинома дојке, карцинома грлића материце и дебелог црева, а у припреми су скрининзи на још три болести: кардиоваскуларне, депресије и дијабетеса.
Стручне комисије Министарства здравља тренутно раде на писању протокола извођења ове три врсте скрининга. Овим протоколима дефинисаће се категорије људи који ће бити позивани на прегледе, као и које ће се врсте прегледа и анализа радити у оквиру скрининга.
Такође, за нове скрининге биће дефинисане и узрасне групе, али и периодика прегледа, односно, колико ће често људи бити позивани на контролни преглед на одређену болест или синдром.
Министарство здрава и Влада Србије до сада су знатан новац уложили у побољшање услова у здравственим установама све три категорије. Ипак, чињеница да Домови здравља сад имају савремену опрему мало значи ако ту опрему нема ко да користи. Зато је важно увести скрининге на најчешће болести, као и на оне које значајно доприносе негативној статистици. У ту сврху у припреми је и предлог новог Закона о здравственој заштити, за који се очекује да ће се ускоро наћи пред посланицима Скупштине Србије. А тим предлогом превенција болести од којих Србија најчешће болује, стављена је у први план.
На мети су програми за превенцију дијабетеса, од које, по проценама, болује сваки десети грађанин, односно има је око 710.000 људи. Оно што брине јесте процена по којој чак половина оболелих није свесна да болује од дијабетеса, а проблем с овим обољењем је и у томе што је иреверзибилан: другим речима, кад се једном оболи од шећерне болести, нема повратка, већ само начина да се организам што дуже сачува, уз лекове и здрав живот по упутствима лекара. Дијабетес је зато економски изазов јер трошкови лечења и здравствене заштите оболелих од шећерне болести два до три пута су већи у односу на трошкове здравствене заштите пацијената који немају дијабетес, и износе 12 посто укупних трошкова у здравству, кажу у Министарству здравља. Зато се у Домове здравља враћају Саветовалишта за дијабетес, са чијом праксом одржавања Војводина, која је због специфичне исхране и начина живота дијабетесом највише погођена у Србији, никад није ни прекидала.
Такође, у Србији је у току израда регистра оболелих од дијабетеса, чиме ће се њихово лечење и здравствена заштита умногоме олакшати. На списку олакшица је и стављање нове генерације инсулинских лекова на позитивну листу, што такође унапређује живот дијабетичара, смањује број дана проведених на боловању, продужава животни век и смањује укупне трошкове за лечење.
У Србији су кардиоваскуларне болести по злу познате као водећи узрок смртности од неке болести. Неславна статистика сврстала је нашу земљу на треће место у свету по броју умрлих, после Русије и Украјине.
Од болести срца и крвних судова у Србији сваког дана умре 147 особа, а само прошле године кардиоваскуларне болести биле су узрок смрти 53.668 људи. Водећи фактори ризика за наставанак кардиоваскуларних болести су пушење, неправилнма исхрана, недовољно физичке активности.
Правилна исхрана, физичка активност и престанак пушења, кључни су у борби за здраво срце и крвне судове.
Од депресије болује око 420.000 грађана Србије, а скрининг се уводи јер је ово обољење у порасту, што је у великом нескладу са друштвеним ставовима кад је ова болест у питању јер и даље владају предрасуде, а оболели су стигматизовани и изоловани, па избегавају одлазак код психијатра, налазећи начина да дођу до лекова за смирење, чија је употреба код нас у порасту. Психијатри кажу да је у порасту и број употребљених антидепресива, што значи да се нешто ипак мења у ставу Србије према психичким поремећајима, али да су оболели од депресије и даље осуђени на то да је боље ћутати, у страху од општег одбацивања и страха од губитка посла.
И. В.
