Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Подаци Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” кажу да мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.
Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је оболевање од малигних болести у свету порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70 одсто. Према истом извору у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света. СЗО са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године завршава се трогодишња кампања под слоганом „Ми можемо, ја могу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног терета раком.
Неспецифични симптоми навели су 39-огодишњу И. Р. да се јави лекару и потражи дијагнозу. Осећала је јаке болове у пределу желуца и леђа, а испоставило се да јој је у последњем тренутку откривен Нон Хочкин лимфом.
„Имала сам неспецифичне симптоме и добру крвну слику, а тек на скенеру су се виделе увећане лимфне жлезде. Највише је била захваћена штитна жлезда, те је урађена операција, која је била била комплексна, јер се испоставило се да је лимфом притиснуо вену. Операцијом је уклоњена највише увећана лимфна жлезда, која је притискала велики крвни суд. Дијагноза ми је постављена у јануару прошле, а нисам се двоумила и одлучила сам се за класичну терапију“, испричала је ова млада жена и додала како је прошла осам циклуса хемиотерапија, а на последњем прегледу потврђено јој је да је налаз уредан и да јој остају само сталне и редовне контроле.
Њена порука свима који оболе од малигних болести је да никада не клону духом и да се стално боре, као и да у тој борби буду позитивни.
„Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средње развијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социоекономском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма. У средње развијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана), као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева“, кажу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Обележавајући Европску недељу карцинома грлића материце, која је завршена јуче, управник Завода за гинекологију Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине професор др Срђан Ђурђевић рекао је да у нашој земљи сваке године оболи 1.400 жена од рака грлића материце, а њих 400 умре. У Војводини ће свака 46-а жена током живота добити ово обољење. Он је истакао да постоји период од осам до десет година пре појаве болести када се појављују промене у епителу, те је болест могуће превенирати.
Ми можемо, ја могу
Кључне поруке кампање се односе на друштво, заједницу и појединца. Тако да МИ МОЖЕМО да: подстакнемо и предузмемо акцију, превенирамо рак, скренемо пажњу, развијемо здраву околину, побољшамо приступ здравственој заштити оболелих од рака, мобилишемо све снаге у борби против рака, изменимо здравствену политику, формирамо фондове за контролу рака, и заједнички појачамо утицај у борби против рака. ЈА МОГУ да: изаберем здраве стилове живота, разумем да рано откривање спашава животе, тражим подршку, подржим друге, преузмем контролу над својом болешћу, волим и будем вољена, будем ЈА, се после лечења рака вратим на посао, поделим своју причу са другима и гласно говорим о томе!
„Свака жена би након 17. године, односно након првог сексуалног односа, требало би једном у три године да уради преглед. За постављање дијагнозе ради се Папа тест, преглед колпоскопом, ХПВ тест и патохистолошки преглед“, казао је др Ђурђевић.
У “Батуту” кажу да је око 30 одсто свих смртних исхода од малигних болести последица пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола.
„Чак 40 осто малигних болести може да буде избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу да се развију у рак“, рекли су у “Батуту”.
Међународно удружење за борбу против рака наводи да 20 одсто карцинома који се открије сваке године може да се
припише вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним: ХПВ – који може да доведе до рака грлића материце, вирусима хепатитиса Б или Ц – значајно доприносе настанку рака јетре, Епштајн-Бар вирусом – може бити узрок Буркитовог лимфома, а Хеликобактер пилори бактерија повезана је са настанком рака желуца.
Љубица Петровић
