Споразум о формирању Медијског савеза потписали су Синдикат новинара Србије (СИНОС), Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС), Удружење медија и медијских радника (УММР) и Друштво новинара Војводине (ДНВ).Председница СИНОС-а Драгана Чабаркапа најавила је да ће се овај медијски савез активно укључити у израду нове медијске стратегије са конкретним предлозима.
Изменом медијских закона, нагласила је она, неопходно је омогућити оснивање регионалних и локалних јавних сервиса, у складу са препорукама Савета Европе из 2007. године, обезбедити наставак рада агенције Танјуг и обновити Међународни радио Србија."Неопходно је обезбедити транспарентно власништво у медијима. Власници медија не могу бити компаније из оф-шор зоне. Залагаћемо се и за равноправан третман свих удружења и организација приликом коришћења Дома новинара у Ресавској 28", рекла је Чабаркапа.
Савез ће, појаснила је она, настојати да формира Регистар страних донатора доступан јавности, да заустави тајкунизацију медија, али и да успостави социјални дијалог и потпише грански колективни уговор.Председник ИО ПРОУНС-а Милан Петковић објаснио је да оснивање регионалних и локалних јавних сервиса предвиђа медијска стратегија из 2011. године, а да је и препорука Комитета министара савета Европе да земље чланице имају јавне сервисе на националном, регионалном и локалном нивоу.
"Постојање регионалних јавних сервиса неопходно је како не бисмо имали ситуацију као у Крагујевцу, који је четврти град по величини у Србији, а нема ниједну телевизију", рекао је Петковић.Председник ДНВ Младен Булут указао је да нови Медијски савез не значи ривалство на медијској сцени, већ нуди нову могућности, те се нада да ће са новим руководством УНС-а и НУНС-а моћи да се сарађује.
"Од њих смо до сада били изложени дискриминацији, омаловажавању", рекао је Булат и оптужио новинска удружења (НУНС и УНС) за посрнуће професије и то што је у поступку приватизације медија најмање 2.000 новинара остало без посла.Председник УММР Гвозден Николић указао је да је највећи проблем медија у унутрашњости начин финансирања, јер се сви "ослањају на криминализоване изворе финансирања и средства која долазе од тајкуна".
Он је додао да су све претходне медијске реформе уништавале медије, али и да велики део приоблема долази из самих медијских удружења.
"Нико не може да прихвати да се угаси један Танјуг , јер би се тиме угасило светло на медијској сцени у Србији. Држава мора да реши питање Танјуг а, јер је то агенција која је позната у свету, а у Србији преко потребна", рекао је Николић.
Указао је и на бројне неправилности у раду комисија које одлучују који ће медијски пројекти на локалном и републичком нивоу бити финансирани.
"Како медијска удружења, која аплицирају за средства из републике, могу истовремено да учествују у одлучивању колико ће ко да добије новца. Сукоб интереса је очигледан", закључио је Николић.
(Танјуг)
