Млади у Србији имају 20 одсто мање плате од просечних

БЕОГРАД: Млади у Србији имају 20 одсто ниже месечне зараде, осам од десет прима зараду која је нижа од републичког просека, док петина месечно зарађује мање од минималне зараде, наведено је у извештају о правима младих у Србији, иза којег стоји Канцеларија УН у Србији.
1
Фото: pixabay.com

Стална координаторка Уједињених нација (УН) у Србији Франсоаз Жакоб истакла је да УН годинама ради са младима у Србији и да је један од разлога зашто су подржали ово истраживање то што веродостојно показује стање младих.

"Кроз рад овде увидели смо неке алармантне податке, зато смо се укључили у ово истраживање. Како бисмо схватили боље шта се дешава са младима у Србији, који су узроци и шта је неопходно предузети. Оно што је позитивно је то што је Влада Србије препознала њихове проблеме и ради интезивно на томе да их реши", рекла је Жакоб.

В. д. директора Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије Сузана Пауновић, рекла је да је неопходно да се овај Извештај представи на седници Владиног савета који прати препоруке механизама УН и да се са овим извештајем упознају локалне самоуправе.

"Осим тога, било би добро и да се извештај представи у Парламенту и да се народни посланици упознају са оним што пише у њему и мислим да ћемо након празника успети то да урадимо. Мој савет је да се то организује у сарадњи два скупштинска одбора, Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, и одбора који се бави питањима социјалне заштите", рекла је Пауновић.

На представљању извештаја, осим економског положаја младих, препознато је и њихово ментално здравље и стабилност као једно од приоритених питања.

У истраживању је 45 одсто младих изјавило да је константно забринуто због нечега, док је више од половине њих навело да је у протекле две године доживело бар један стресни догађај, а више од једног стресног догађаја искусило је 23 одсто ученика.

Осећање потпуне безвредности наводи 12 одсто ученика, док њих седам одсто наводи да им се дешава да размишљају о прекидању живота.

Подаци ромске популације и других маргинализованих група, показују да су они додатно угрожени.

Ту је највећи проблем доступност здравствене заштите, али и питање раних бракова, које нарочито погађа девојчице у ромским насељима.

Мотив за истраживање у којој мери се у Србији остварују људска права младих лежи у резолуцији Савета за људска права у којој је препоруцено државама чланицама Уједињених нација да размотре проблеме са којима се млади сусрећу, а у циљу потпуног остваривања људских права младих, као и да поделе примере најбољих пракси које су развиле у раду на реализацији људских права младих.

Извештај је, како је речено, представљен у нади да ће се широј популацији тешкоће у остваривању права младих и да ће представљати полазну основу за остварење дијалога о проблемима са којима се млади сусрећу.

EUR/RSD 117.5773
Најновије вести